Srpski sion
С тр . 146.
„ОРПСКИ СИОН."
Б р . 9.
грађанском браку но плаћа се ни званичнику, а ни држави ништа. (Школе у Руоији). На руској изложби у Нижњем Новгороду беше представљен развитак и садашње стање руских црквено-сеоских школа. Од особптог су значаја статистички подацп, којп су изнесени том прилцком, и према којима се број тих школа од 1883.—18&3. г. умножио са више него пет пута; 1883. г. је било 5517 школа са 137.000 ученика, 1893. г. већ 29.945 школа са 931.400 ученика, а 1896. г. је нарастао тај број на 32.119 школа, а број ученика је био око милијон. Свегаје ученика и ученица било за последњих 12 година око 5.500.000. (Нови 1пДех папске цркве.) У римокатоличкпм новпнама су публпкована нова правила о папској цензури, која се обпчно означује речју 1пс1ех. Како је почео дувати други ветар, папа је одлучио да укние стара индекс, т. ј. да доиусти католицпма чптање оних књига, које је забранила духовна цензура. У новом индексу је папа веома снпсходљпв п мек чак према сумњпвим делнма, само ако се отворено не држе обитачног правца. Нза предговора долазе 49 чланака, који су подељени на два дела: први се дотиче забрањивања књпга, а други њпхове цензуре. Интересантан је десетц чланак, где папа изјављује, да се може допустити књпга, ако је написана лепим стилом, па ма у њој и бнло чега убитачног, или неприлпчног, али под погодбом — не даватп такове књиге децп у руке. И то је лепо. Али је папа зато строг према новпнама п листовпма, не допуштајући, да се без одобрења цензуре у њпма шта штампа, ЧРго би се тицало релпгијозних питања п свештенства. Али п овде је учињена веома карактеристична опаска.: „81 се п'еб1; роиг ипе саиае јив{;е е{; га18оиаћ1е" (ако ннје за ствар праведпу п паметну) (у преводу Јоигпа1 с1ез Оеђа^). Тешко је разумети, шта подразумева пана под „цраведном ствари", којој могу бити од номоћи дела, која су без цензуре дошла на свет. Али очигледно и овде вире рогови познатом прпнципу: „Сврха оправдава средства". („Српско народно позориште".) Примили смо извештај о стању и радњи српског народног позорпшта за последњих петнаест годпиа, од 1881/2. до 1895 /6. године, поднесен главној скупштинп „Друштва за српско народно позориште" од Дра Лазе СтамојевиЛа, председника и начеоника тога друштва. Извештај је шгампан и издан на свет на основу одлуке главие скупштине позоришие, а украшен је ликом друштвеног председника и начеоннка. Из извештаја се види, да је позоришна дружина за време од тих 15 годпна заслужила 362.932 ф.
27 новч., а потрошила 361.587 фор. 78 новч , но томе, да је за тих 15 година показан сувишак од 1344 фор. 49 новч. Субвенције за то време издао је нозоришни фонд позоришној дружини 14.688 фор. 68 новч. За 35 година, откад посгоји наше позориште, уписало се свега 434 члана му. Живих личних чланова нма данас само 246., осим тога 54 корпорације. По рачуну главне централне благајне позоришне, износио је фонд српског народног позоришта, и то 31. маја 1896. г. 48.957 фор. 73 новч., а пензпјони глумачки фонд 1580 фор. 23 новч. Легата је нозориште примило за последњих 15 годпна 21.068 фор. 09 новч. Од Админиетрације. Молимо поштоване претплатнике, да нам изволе подмирити евоју претплату за времена, како не би обустављањем лиета бивало потешкоћа и неугодноети у екепедицији лиета.
Нове књиге. Владика Герасим Петранови^ Виографске црте прпликом двадесет и пет годпна владиковања му. Написао: Томо Крстов ПоиовиЛ. Прештампано из „Бос. Виле". Сарајево. 1897. Приповетке Миле Алекоиб-Гргурове. Први део. I Вера. II. Ђердан од бисера. Веоград. Државна штампарпја краљ. Србпје 1897. Цена 1 динар.
ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Ј* Аа К. 37. 68. ех 1897. 15 3 — 3 С Т Е Ч А Ј. На парохију IV. разреда у Сараволи. Интеркалара нема. Молитељи имају своје ваљано иструисане молбенице путем својих нретпостављених власти до краја месеца априла 1897 године потписаној епархијској власти ноднети. Из седнице епархијске конзисторије држане у Темишвару 4. (16). Фебруара 1897. године. Епархијска конзиеторија. ЈАВНА ДРАЖБА. 22 1 -2 Дана 10. (22.) Марта т. г. продаваће се на јавној дражби беочински пашњак састојећи се из с!гса 250 кат. јутара. Условља могу се у манастирској нисарни у Беочину сазнати. Пишманлук 200 Фор. У Ман. Беочину 28 Фебр. (12 Марта) 1897. год. Управа Манастира Беочина.