Srpski sion

Број 10.

„СРПСКИ сион."

Стр. 159.

саошите и замоле их, да псто одобре, и да им на срце метну, да издејствују обећану приломоћ из јерархијског фонда за издржавање сталногпароха у Вараждину. Св. иатријархи владика обећају, да ће им са своје стране у свему, у колко само буде могуће, ићи на руку. Вративши св Вабић из Загреба иун на.јлепших нада, сазва за 1. декембар 1890. г. скупштинску седницу, у којој извешћује о свом локлонству св. иатријарху п високопреосвећеном владици и о својој мисији ради удружења, на у име одбора предлаже, да црквена скупштина закључи, да се умоли Епархијска Конзисторија, да одобри и утврди ово удружење црквенчх општина у једну парохију са седиштем пароха у Вараждину с обзиром на то, што је у Вараждину 10 пута вшпе православних душа но у Еањижи. Кад скушптина виде, да је удружење заиста озбиљна ствар, и кад се о том још боље уверлла придонесеним у исгу седницу ио трговцу Вучкићу очиговањем већине скушитинара Кањишких, да присгају на удружење и да новом заједничком пароху од стране Кањишке црквене онштине зајамчују годишњи приход од 600 фор. и једну уређену собу на расположен.е кад у Кањижу дође, тада прихвати она ово извешће председниково и предлог одборски једногласно и са бурнпм одобравањем. На Никољ-дан (б. декембра) 1890. г. подастире већ црквена ошптина скупштинсКи та.ј закључак епархијском административном одбору на уважење и одобрење. Административни одбор одобрава удружење, но доцније у 1891. год још захтева он, да се сједињене и удружене црквене ошптине међу се договоре о реду литурђије, кад се има.ју у једном, кад у другом месту служити. И овом захтеву црквена онштина удово .Ђава утаначив у том погледу у скунштинској седници од 28. декембра 1891. г. сноразумно с Кањижанцима врло подесан и праведан распоред тако, да свака друга служба иркпада Кањижанцима. И сад сјединење и удружење беше свршена ствар. VIII. Пзбор заједничког црквеног одбора. Избор иароха. Конзисторија Пакрачка из седнице свсје од 17. марта 1892. бр. 177. расписа на парохију Вараждинско-Кањишку стечај са платом и свеукуином наградом од 1240 фор. уз ду-

жност, да изабранп парох иде о властитом грошку у Кањижу служити сваку дру1'у службу и обављати пригодне дужности свештеничке. Рок стечају беше 10. мај и. г. Тих 1240 фор. састајаше се у овом: 1.) илата од кањишке оиштине 600 фор. 2.) припомоћ из јерарх. фонда В00 „ В.) награда од кр. земаљске владе за катихизацију гимн. младежи . .180 „ 4.) награда од града Ва.раждина у име катихизације школ. младежи на основним школама 100 „ 5.) релутум за дрва од вараждинске црквене оиштине 60 На парохију Вараждинско-Кањишку компетоваху: Стеван Евановић, парох Велико-Поганички и Лазар БоЈ^дановић, администратор парохије Чеиинске у Архидијецези. Но ире избора пароха наложи Епархијски Административни Одбор од 9. апрпла 1892. црквеној општини, да се за, сједињену црквену општину изаберу црквено ошптински званичници из оба метта, У скупштинској седници 30. априла и, г. беху изабрани: Милан Вабић за председника, Јован Вучкић за иодпредседника, Аћим Ђермановић за иерово!)у, Стеван Штрбац, Ђоко Илић, Коста Илић, Васо Восанац, Милан Херак, Александар Кировић, Аћим Ђермановић из Вараждина и Паја Аиостоловић из Кањиже за одборнпке. У одборској седници држано.ј истога дана беху изабрани још и тутори и благајници за обадве цркве. Кад је избор овог новог заједничког црквеног одбора Епархијски Административни Одбор одоорио, могло се тек тада избору иароха ириступити. Избор иароха обављен је у Вараждину у присуству конзисторијалнога повереника, окружног протонрезвитера Беловарскога — Јована Штековића 2. јуна 1892. Гласовало је свега 25 скупштинара. Компетенат ЈГазар Богдановић беше једногласно изабран. Избор ова.ј одобри Конзисторија у својој седници од 16. јуна 1892. Примо-предаја парохије обављена је у Вел. Кањижи у присуству конзисторијалног иовереника проте Ј. Штековића, свију општинара. Кањишких и изасланика Вараждинских Ђоке Илића и Петре Штете 16. јула и. г. По обављеној иредаји калуђер Методије