Srpski sion

„СРПСКИ СИОНЛ

С тр . 229.

Додатак 14 бр. „Српског Сиона"

сваким даном обасииље доброчинствцма сваке врсте све без разлике вјерне народе простране и моћне Царевине Своје, радујући се добру и срећи њиховој, а тужећи у невољама њиховим, те их је тјешио да ни њих сироте неће Царева милост мимоићи. Тешки уздисаји из хиљада ојађених срдаца тргали се и нратили молбу, коју је, орошену сузама, иодастро иреосвештени владика Герасим иремилостивом Оцу и Госнодару своме молећи номоћ, е да би усрећио Он вјерни парод бокешки новом богомољом, ла којој би чим прије засјао часни крст. радост и утјеха хришћанским душама. Витешко и очинско срце Његова Величанства Цара и Господара нашег ФранцЈосџфа I., осјетило је тугу и бол вјерних Бокеља Својих, пружио је штедру руку Своју и отро сузе њихове . . . ЕВегово Величанство удосгојило се најмилостивије наредити, да се одмах у Котору државним средствима величанствена катедрала сазида., и у ту сврху и Он сам из приватних сред става Својих милостиво је даровао десеш хиљада форинти. Пред оваким великодушним чином и милошћу Царевом застаје свака ријеч; необична радост, као и превелика туга, има само суза . . . . С тога наша браћа Бокељи, а и ми сви с њима, тонећи се у сузама благодарности, и ироникнути осјећајима искрене љубави и вјерноподаничке оданости, шаљемо усрдне молитве преблагоме Богу за дуг, срећан, славан и миран живот Његова Величанства и свега узвишеног Абсбуршког Дома. (Његсва Светоот) преузвпшенп господпн патрпјарх Георгије бавио се целе прошле недеље у својој резиденцији у Даљу. , (Са карловачке гимназије.) Кр. земаљскп школски надзорнпк средњих школа, свенаучишни професор г. Др. Франо Мајкснер обавио је прошле недеље нреглед наше карловачке гпмназије према праву надзора, које припада кр. земаљској влади. (Интерпелација г. Јаги^а). Напред доноспмо интерпелацпју г. ЈагиЛа. Интерпелацпја г. Јагића је управо пмпозантна п красна, ма с које ју стране увели. Њезин достојанствен и одмерени тон задовољава и најосетљивије захтеве најфпнијег парламентаризма. Њезпн доказнп латеријал, уз елегантни такт, не дозвољава. нротивлење. Њезино бистро, искрено н објективно државнпчко-филозофско ста-

новпште п излагање, нмпонује. Њезино легално. одлучно и мужевно заступање кардиналних права наше народно-црквене автономије, заслужује благодарност свију синова православне српске цркзе наше. Између његова н нашег становишта разлике нема. И нама остаје само још, да у пуном задовољству конигтатујемо ту околност, даје врлопоштовани г. ЈагаИ члан оне странке нз нашег сабора од г. 1892, и члан оног Саборског Одбора, и бивши известилац оног „једпнствено^ штатута* (Уставн), које, све скупа, иаша добра опозиција назива и приказује народу целом као: „црну реакцију", „са оштрим маказама да нам главно грање нашега аутономнога стабла скреше." (Као што није сметало .,Србобрану" да каже н у чланку баш поводом пнтерпелације Јагићеве.) = (Православл.е у Америци). Из Америке ненрестапо стижу гласови о напредовању Нравославља, све лепшп један од другога. Сада већ п имућнији п впђенијп Американци иочињу воднтн брпгу око св. нравославне цшве. Недавмо је један богат Американац у државп Висконеин записао на име преосв. Николаја, енископа алеутског, 40 јутара земље, да се ту нодпгне капела или црква. Затиж је бивши с-енатор државе Илпноис, Едвард Т. Нунан, уступио у Чикагу комад земље. да се на њему подпгне православна црква. Међутим пак међу руско-галпчким досељеницима, унијатпма,Православље све внше осваја терен. Тако је недавно пз унијатске колоније у Канади, са отирилике 50 породица, дошла молба нреосв. Николају, да их прпми у крнло православне цркве. Изгледа, да ће овај нокрет међу поунијаћеним Русинима, који су се настанили у Америци, битн од В(Ликог утецаја не само на оне у Амерпцн него и на оне у њпховој старој домовинп АустроУгарској. Дај Боже!

Члановима архидијецезалног свештеничко-удовичког сиротинско-пензијоног завода. Уирава овог завода издала је на чланове његове овај : Позив. Пошто је стање свештен. удов. сирот. Фонда архид Срем. Карловачке на основу в. наредбе вис. слав. правосл. народ. цркв. саборског одбора од 23 августа (4. септ.) бр. 1162. ех 1895. год. сходно §-у 28. I. мировинске уредбе од 10. Јуна 1895. те закључком одржане скунштине свештеничке од 31. окт. 1895. — бр, 11. и 12. — прешло дана 17./29. марта о. г. у руке и унраву општег миров. Фонда целе митрополије, а легати, који нашем архид. Фонду припадају остали су и надаље искључиво у руковање архид свештенству; — то да би се о томе нужна уредба и одређење донети могло, а