Srpski sion

Број 15.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 239.

и наше пороке лијечи; он се радује, жто ће на скоро стунити у коло спашених, који су у вјери побиједпли и круну праведности стекли. 0, ради тога се не клоните смртне постеље праведникове. Ту ћете се поучити, окуражити и јако ојачати. Онага повјерења, чврстоћа наде, извјесна сигурност, коју ћете ту опазити, она ће вас и силно обузети, она ће вас утјешити и умирити, она ће вас ојачати и охрабрити. Како је величанствен тај плод! Да, докле нам иде за руком, докле нас оживљава чувство онеослабљене снаге, докле год пркосимо моћи уништења, докле ваљада можемо мирни, срчани, и с пуном надом бити. Но како се зорли потресемо, када смрт своју хладну руку испружи за нама, кад угледамо отворени гроб, који ће нас примити: како ће тада бити малено наше уфање, како слаба наша храброст, како неизвјесно наше надање, докле год се с нраведношћу не опашемо; јер није лако умријети, нарочито тада, кад је смртна борба тешка, дуга. Али праведник остаје и у тој биједи и невољи побједилац, јер је живио у уфању у милосрђе Божје и кондем овога живота не малаксава, шта више у вјери у Бога и Исуса заклапа своје око, да га отвори новом сунцу и новој земљи. V. Најпошље, смрт праведника није престанак његова живота на земљи: шта више његова успомена траје и даље послије смрти; он оставља иза себе благословену успомену. „И прбклонћ глак$ предаде Судби човјештва није могао дакле ни Богочовјек избјећи; он би осуђен на смрт и умрије. Ах ради тога плакаху за њим тако јако Његови ученици, и бијаху без наде; због тога сјеђаху побожне жене на Његову гробу и туговаху за престављеним. 1 овдје видите преимућство, с којим се смрт пранедникова одликовала. Сузе му теку низ лице; јаук се разлијеже у близини и даљини; оплакује се, што је отргнут од земље, од својих и што га је изгубило човјештво. И та жалост, она не престаје након мало дана; чак кад су се мрави од плијена његова тијела већ одавно наситили, још се говори о врлинама праведниковим; његова успомена држи се у части, синовима и унуцима ставља се као примјер, а у каснијим покољењима хвали се и слави. 0 бдажена илато врлине и праведности, невиности и побожности! То су својства, која успомену племенитог у благослову држе. Може

дакле и ирирода своја права доказати; може и мирна утроба мрачног гроба наше кости чврсто запечатити; може и трулеж све разорити, што је било смртно на нама: али у срцу захвалне дјеце и љубезних пријатеља у намети племенитих и болећих суграђана, у усномени добрих људи праведник не залази; његова слика свијетли у благом сјају врлине; изнад смрти и гроба извија он сам себе са земље, а потомство га благосиља. Почивајте мирно, ви, који сте се одликовали овдје на земљи побожношћу и праведношћу. И спавање је у гробу слатко; оно долази као окрепљење с неба накоп тешке смртне борбе; оно је чесго тонло измољено избављење од патње, која онога, који умире, притјешњава и мучи. Ви сте до душе са ове земље ишчезли, и с драгих црта вашег лица не одсијева више мир, који је у вашим грудима владао и с небеским вас свјетилом преображавао; али ваша успомена непрестано траје и остаје благословена; зрна добра, која сте посијали, и која сте од чести видјели, гдје до усјева дозријевају, та зрна неће иструнути; вашу ће љубав, вашу врлину, вашу срећу унуци хвалити и славити; ваш благослов примиће се и донијеће влодове, и ако сте сами постали плијеном смрти! Боже дај, да ми сви умремо смрћу ираведника! 0 благодатном огњу „Нур"Саопштио Ст. С. ИлкиЂ. Држимо да ће познато бити уваженим читаоцима овога часописа, да се на гробу Господа Исуса Христа у Јерусалиму сваке године на велику суботу пре свечане литургије појављује небесни благодатни огањ, који се назива „Нур." — И ако многи од уважених читалаца зна за ову појаву ипак држимо, да неће на одмет бити ако овде у кратко изнесемо суштину, а у неколико и историју ове заиста необичне нојаве, којом небесни Отац и данас ноказује превелику љубав према св. цркви нравославној. -XНа велику суботу у подне долази многобројни народ у храм гроба Господња, да буде присутан овом чуду. Пре него што би се започео обред измољавања благодатног огња, Арапи православне вере носе литију око грчког воскресенског храма — која је литија врло старог порекла — и у