Srpski sion

Б р . 17

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 269.

да ми за поступак свој имамо тврда основа баш у св. писму. — Ко је дакле на кривоме нуту: ми или оии? Ја сам уверен, да сваки. коме је Бог дао, да здраво и паметио мислити може, увиђа заблуду њихову, само ју они увидети не могу и неће. Помолимо се Богу, да им отвори ум и нросвети срце, да што скорије дођу до познања истине и да се обрате. Амин.

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. (Наставак) Прелазимо к новоме завету. „Еад се наврши време", кад се заврши стари завет, кад истече стари уговор Бога са, људима, те кад књиге старога завета не беху довољне, да човека к спасењу упуте, и кад дела закона за човечје оправдање не беху доста снажна, тада „посла Бог сина свога јединороднога, који је рођен од жене и покорен закону - * ; а послао га је за то „да искупи оне, који су под законом, и да примимо посинаштво". (Галат. 4., 4—5.) Дол ском Сина Божја пресгаје стари, а започиње нови завет. Па као што су у старом завету људе к спасењу упућивали, па и књиге писали пророци; тако еу у новом завету науку Сина Божјега проиоведали и међу људима ширили, па ту науку, будућности ради, и на писмено излагали ученици Христови, апостоли. - Да је и у новом завету могло бити, на доиста и било више књига, него што их ми данас имамв то нам сведочи баш само св. писмо: „Будући да многи почеше описивати догаћаје, који се испунише међу нама, као што нам предаше, који испрва сами видеше и слуге речи бише: намислих и ја испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле, да познаш темељ оних речи, којима си се научио". (Лука, 1., 1—4.) То, што „многи почеше описивати догађаје, који се испунише"; и што неки између тих „многих" сгадоше зар криво и лажно „описивати догађаје" те и нагнало и приволело св. јеванђелиста Луку, да напише своје јеванђеље, и да у њему покаже „темељ" истините речи Христове. Писаца новозаветних књига има свега осам. Св. писмо казује, да је Христос изабрао себи ирво 12 ученика (1ука, 6., 13.), а за тим још

других 70 ученика (1ука, 10., 1.) Од осам новозаветних писаца њих иеторица су из броја ирвих 12 ученика, а то ту: Матеј, Јован, •Јаков, Петар и Јуда. Остала три писатеља : Марко, Лука и Павле, и нису били апостоли Христови; они су тек после вазнесења Христова у Христа заверовали и науку Христову проиоведати и ширити стали. Како иисатеља новозаветних књига нема много осим .Туке још њих седморица, и како ст неки од те седморице своје књиге написали онда, када ,је већ Лукино еванђеље написано и нознато било: јасно је, да св. јеванђелист Лука под оним „многима", који „почеше описивати догађаје" није разумео само апостоле, него и друге који у злој намери „почеше описивати догађаје" изврћући их и криво наводећи; иа да би њихово казивање и описивање исправио, и „темељ" истините речи ноказао, написао је св. Лука своје јеванђеље. Требало је, дакле, означити, које су књиге новога завета истините, каноничке. Па и означено је. Истинитих, каноничких књига св. писма новога завета имамо свега: двадесет седам, а поименце: 1.) Јеванђеље, које је написао апостол Матеј; 2.) Јеванђеље, које је написао апостолски сатрудник Марко; 3.) Јеванђеље, које је написао други аностолски сатрудник, ЈГука; 4.) Јеванђеље, које је написао ап. Јован; 5.) Дела Апостолска, која је онисао .Тука; за тим долазе посланице, које је написао чудним начином од самога Христа у апосголство позвани Павле, и то: 6 ) Посланица Римљанима; 7. и 8.) Прва и друга посланица Коринћанима; 9.) Посланица Галатима; 10.) Посланица Ефесцима; 11.) Посланица Филибљанина; 12. Посланица Колошанима; 18. и 14.) Прва и друга посланица Солуњанима; 15. и 16.) Прва и друга посланнца Тимотију; 17.) Посланица Тигу; 18.) Посланица Филимону; и 19.) Посланица Јеврејима. За овима долазе седам саборних посланица, и то: 20.) Посланица Јаковова; 21. и 22.) Прва и друга посланица Нетрова; 23., 24. и 25.) Прва, друга и трећа посланица Јованова; и 26.) Посланица Јудина, на послетку 27.) Откривење Јованово. Да је толики број књига, и да су то истините каноничке књиге св. писма новога завета кажу нам она иста три правила црквена, и опет иста она три св. оца црквена, која су