Srpski sion

Б р . 23

прогласом означени и свештенички каидидати опозицијони и јер су ови на основу тога и таквог прогласа свзју кандидатуру од оиозиције прихватили, а ничим се против оптужаба на Јерархију подигнутих од опозиција, и у том прогласу и изван њега, нису оградили, то смо ми овлаштени тврдити, да су та браћа свештеници са тим оитужбама потпуно споразумни и солидарни, као што ће се солидарнима изјавити и показати и сви они свештеници, који за опозицијоне кандидате буду гласали при изборима. А шта то значи? То значи: један малени део нашега свештенства оптужује цело остало свештенство и цео свој Енископат са изцајништвом цркве и иарода. То је та појава, која нам неда ћутати, а за коју ми немамо довољно речи, да је сажалимо и осудимо. Кад би запитали: па зар дисциплина у нашој цркви толерира такву појаву ? Зар канонички одношај свештеника према своме Епископату дозвољава такав поступак појединим свештеницима ? Зар општи интереси цркве, авторитет Јерархије, узвишеност Епископства, углед свештенства, зар и јаван морал дозвољава поједииим свештеницима и такве привилегије, којима се иитереси цркве ноништују, авторитет Јерархије обара, узвишеност Еиископства проФанише, углед свештенства руглу извргава, а јаван морал саблажњава? Зар свето подноси узвишена служба свештеникова учитељевања и светлења народу своме у вери и свакоме црквеноме реду и закону? Кад би тако питали рекло би нам се са неке стране — стране криваца и њихових иротектора — да је то денунцијација „слободоумног" опозицијоног свештенства. Дакле, ми тако питати не ћемо, и ако на та питања имамо нрава. Шат последице тога „слободоумља" опозицијоних свештеиика саме собом избаце на новршииу горња нитања? Но не може нас нико и ништа одвратити, да запитамо : Та браћо, која сте у опозицијама, зар сте ви у том колу заиста из уверења? Зар вас је уверење сриског православпог свештениковања могло одвесши тд барјак радикализма и либерализма, а у коло оио-

зицијоних наших странака? Зар вас уверење тога свештениковања води против своје Јерархије и велике већине браће своје? Зар против предлога Саборског Одбора, којега још и не знате? Зар и ваше уверење потписује љуту осваду и гадну клевету на Јерархију бачену ; уверење зар, вас тамо — који сте у своје време „удружење свештенства" извртали у неко презвитеријанство ? 0 реците, шта је ближе презвигеријанству: или тежња за својим удружењем с :ештеничким под благословом и заштитом свога Епископата или — удружење са радикалним и либералним опозицијама против свога Епископата?! Мала питања — ал' доста о њима да мислите. Не ћемо вас наговарати, да пребијете копље које упирете кроз венац новинарске лаворике и таште популарности на своју Јерархију; а против воље своје и сазнања можда: и на интересе народно-црквени нам. Ако вам је мило њиме се џилитати под немирном савешћу свешгеничком, како би вам ми, браћа рођена, и ту радост могли ускратити! Удрите тим копљем сву своју браћу, која се тога оружја гаде, који нисмо у колу у којем сте ви. Удрите нас, ал' нас и нослушајте. Реците нам бар: која вас је невоља у то коло окупила? Реците нам: која ви то ирава народна и црквина браните, а наш и ваш Епискоиат и ми, браћа ваша, рушимо? Кажите иам које ви то интересе црквене и народие желите да унапредите, а које ми хоћемо да оштетимо? Реците нам, гласно, јасно: шта ви то хоћете да сиасете, а ми да издајнички прочердамо ? Кажите бар својој браћи, лепо, братски, шта ви то хоћете на славу цркве и корист иарода свога, а ми да не ћемо? Једном рећи: зашто сте се оделили од нас, и иисте с нама? Изнесите нам кривице наше, али и — ваше врлине. Но, ако вас је у оиозицију окупила жудња за „славом", коју неки свет видн у опозицијоном јунаштву, и ако вам свештеиичку српску савест блаженом чини „осана" са зборова, из редакција и у кругу људи, којима ви угађате и за којима ви, пастири и учитељи, идете, — сетите се, да Христос. да апостоли, да су св. оци