Srpski sion

Вр. 24

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 337.

Како је била иста црква снабдевена, незна се, јер нам осим иконостаса ништа није из ње остало. Утвари су новијег порекла. Судећи ипак но однешеним и данас махом у Кар'ловци у саборној цркви налазећим се неким драгоценостима, а и иначе. претпоставити је, да је као патријарашка, архијерејска црква лепо украшена и снабдевена морала бити. Познато је, да патријарх Арсеније 111. ни'е дуго био властелин сечујски. У првој деценији 18. века иресели се у Сентандреју, по том у Карловце. — Кад је патријарх Сечуј оставио, постаје исти епископском резиденцијом. Епискоии су становали у патријарховом дому а издржавали се из прихода лепог винограда, земље и ливаде (исти и данас чине добро и приход еиискоиа будимског) и осталих својих штоларних прихода. Не снада на ствар, ал држим да је занимљпво забележити плату будимског епископа у иочетку 18. века. Епископ је имао од сваког нароха по броју душа у парохији годишње 1—3 царска дуката; исто је тако плаћао и народ од сваког брачног нара до 6 фор.; свака је општина имала давати епископу извесну количину жита или у опште извесни постотак од усева, или је могла у место семена платити 8, 12, 16, 20 фор. — Кад се ко женио, имао је епископу положити 2, 4, или 6 шестака према томе у који је брак ступао. За освећење дома имао је енискои 4 или 8 фор.; за разрешење од епитимије могао је искати, колико је хтео, од парничара добивао је 10 — 30 фор. за укоп по једно теле или јуницу (0"08х1оиуј: Ббхксбо топо&г). Српски је живаљ у та времена у месту једнако владајући био. Истина, да се број душа увек на једној мери налазио, док се остали. т. ј. иноверци које досељењем ко.је нриродним путем од године до године множили. Међу тим природна је ствар што наши нису јако наиредовали. Тадање околности, положај Срба међу народом који га је непријатељским оком гледао, учиниле су, да су Срби, као и увек, сами себи остављени били. Нису се мешали са туђином, што је после узроком било, да се као племенита раса нису јако ни плодили. Све до 1736. године живео је српски народ у Сеч} г ју доста пута узнемирен наиадајем т. зв. куруца, а није се баш ни са суграђанима својим слагао. За ово време становали

су епископи стално у Сечују; међу њима најзнаменитији био је епископ Никанор (Мелентијевић) у тре/ћој деценији прошлога века. 1736. године букне пожар, коме посгаде жртва скоро цела варош, изгоре и наша и римска црква. Да је тај пожар 1736. г. био сведочи о том архив варошки. Међу тим у књизи евангелија, која је штамиана 1701 у Москви, царској типографији за Петра Великог, на, корицама изнутра сто.ји о истом пожару белешка Ех лето гше јМ\|г/иа: срсћно пошадшм/их у ..(?) сл8чи се г(оди)не о(кто)кр.. дг. ноцј'|'елти нал\х кк вогојИХ снаБдевашои карош(и): ч8'к где лк»везно че(ст) е^ар^х Оу/шонх и Гср. БИрОКХ СХ 0СТ<Ш1 ГДрИ Х()ЈС1,АНИ НДСХ ПрПШЈ вогк и/иа кх влаги нсполнки и да» ()ОКао ИЛ1Х ПО .... (1ЛД0СТК И ВЈССЛЈе ( ) . . . ВЈ1Ш 1НЛ1аЛ0 ц{ла варошх и црквм 110Г0« рш. 0(Тж . . писа^х гаш 1741. Б М. Др^Тепископх пјккм вксшжј СрхЕО= Сглак 1 кнол1х К8лгарол1х, ДаллицТи, Боснм, Шла вон, ^вонполх ДВнава и целаги; ЈллгрТка Па« трјар\*х. ЛрсжТи 4твертн с р. р8кок> " Тешко је претпоставити да се иатријарх, ако је он ту- беленгку писао (бар манупроприје имаде!) у гоцини помео; да је годпна једанпут само забележена, ма да тешко, ал' ипак би могао човек доиустити, да је погрешно забележена. Ал у почетку белешке јасно стоји ^аујгАа, као и на крају исте 1741 — Белешка пак у варошкој архиви јасно бележи, да је пожар био 1736-е. Које је истинито? Или је ово други неки велики пожар био? Невероватно! Или можца оно и није аутентична патријарха Арсенија IV. белешка? Како предање и горња белешка сведоче, у то време, кад се овај пожар десио становао је у резиденцији неки 'ексарх Симон, који је био заменик епископа. (Сигурно је имао административан делокруг, био је као окр. протоирезвитер), те је као такав не једаннут сазивао подручно му свештенство у резиденцију да се о потребама посаветују. Настојањем његсвим, а и урођеном им наспрам вере своје оданошћу побуђени, почели су Срби Сечујци да граде нову цркву а са црквом по свој прилици и дом онај, који и данас постоји. Предање каже, да је кућа у којој данас