Srpski sion

Б р . 30.

„СРПСКИ СИОН."

Стр г 499.

у црквено.ј општини Арадској, ставља на Његову Светост, у ствари тамошњег незаконитог стања, ову интерпелацију : ^ 1. Да ли је Љеговој Светости познато, да у срттској православној прквеној оиштини Арадској постоји незаконито стање управом иривременог одбора, које административни. одбор епархије Темишварске већ од две године без икаквих препона за органнзациј., а на уштрб општине подржаје? 2. Да лп Његова Светост зна за з^зро^е, зашто администратпвни одбор епархије Темишварске подржава то незаконито стање и не спровађа организацију општпне? 3. Да ли је Његова Светоет вољна, да учинп нужне кораке, да се у српској православној црквеној оиштини Арадској спроведе законито стање? Његова Свешоош. Познато ми је, да постоји нривремено стање у црквеној општини Арадској, но нису ми познати узроци тога стања. Даћу извидити ствар. Јереј Жладен Јоси~к. Ваша Светости, задовољавам се с одговором. Његова Свешосш: Саопштавам славном Сабору, да Преузвишени г. краљевски Повереник жели доћн у Сабор, да учини нека саопштења. По прописима церемонијала, кад год краљевски Повереник долази у саборску седницу нма се по Њега изаслати изасланство. Молим, да изволи Сабор одредити изасланство. А до доласка Његове Преузвишености одгађам седницу. Седница се одгађа. Његова Преузвишеност, краљевски Пове реник долази уз пратњу саборског изасланства у Сабор, заузима председничко место и одмах прочита ово саонштење: Погишовани Саборе! Као изасланом Поверенику Његова ц. и ан кр. Величанства ради вршења превишњег надзорног права — спада ми у задатак и у најстрожију дужност старати се, да се иошиуно изврши нревишња наредба Његова ц. и ап. кр. Величанства од 20. маја г. 1897. Та нревишња наредба ставља у дужпост Сабору, да на основу зак. чл. IX. од год. 1868. узме у расправу у првом рсду иредлоге, који се односе на коначно установлење српског иравославног народноЦјжвеног устројства. Пошто је пак овај Сабор у својој, дне 12. (24.) јула држаној седници у погледу

установлења дневнога реда, донео такав закључак, који се нротиви наредби Н>еговог ц. и ап. кр. Величанства, нашег најмилостивијег краља и господара, и која се наредба оснива на зак чл.1Х. од г. 1868 ; пошто се је Сабор тим закључком својим пе само противио, да врши законоку своју дужност, него и очито одрекао иослушност према краљевској превишњој заповести: то, по даној ми власти, као кр. Повереник овај у ногледу установлења дневног реда донесени закључак Сабора, проглашујем неважним и невал,аштм, и одлучно позивам Сабор, да још из ове данашње седнице изашље одбор, који ће узети у претрес предложени напрт Устава, и коме ће после дужност бити, да о своме раду у своје време Сабору поднесе свој извештај. Па чим одбор свој извештај поднесе дужност ће бити Сабору, да расправљање тога Устава запостављајући сваки други предмет. који иначе спада у делокруг Сабору, одмах стави на дневни ред. Његова Преузвишеност краљевски Повереник оставља саборницу праћен по изасланству. Његова Светосш. Држим, да би саоиштење Његове Преузвишености, ради важности његове. требало још једаред да Сабор чује и зато да се ирочита. Др. Ђор-ђс КрасојевиЛ моли, да се констатује, да кр. Повереник своје саопштење није учинио у Сабору, јер седница није бнла отворена после ЕВегова. доласка. Његова Свешост одговара, да краљ повереник може чинити саопштења, кад год дође у Сабор. За тим, по жељи Сабора, патријарх иозива иеровођу, да наново нро■ чита изјаву кр Повереника. Перовођа јереј Јоси~& чита. Др Илија ВучетиИ, предлаже, да се седница одгоди на један сахат, ради конферисања посланичког, поводом саопштења кр. Повереника. — Прима се. Најпре је држана клупска, а после саборска конференција. После 12 сахати Његова Светост отвара седницу. Барон Јован ЖивковиЛ: Ваша Светости ! Славни саборе! Стојећи ми сви, од Његове Светости почевши, не изузимајући ни јед-