Srpski sion

Стр . 500

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 30.

ног члана ове куће, под бременои тешке одговорности пред Бохом, народом и љеговом судбином, у овом одсудном часу, схватајући и осећајући озбиљност времена, у коме се данас налазимо, али уједно и светињу оне ствари, коју заступамо, не очекујте од мене другог образлагања, већ, на ону изуштену поруку г. кр. Повереника, чујте нашу одлуку и озу нашу, можда последњу, реч. Нека је чују сви, иа и они, којих се највише тиче. (Бурно и дуготрајно: Живео !) Његова Свешосш (звони). Опомињем публику, да се уздржава од изражавања свог одобравања или неодобравања, иначе ћу приморан бити дати је удаљити. Барон Јован ЖивковиЛ. Госиодо, мир и тишина, јер то озбиљност ствари захтева ! .. Бићу слободан, дакле, да иоднесем од 61 посланика потписан предлог као отпоруку на озбиљне речи кр. Повереника. Предлог за Одлуку. Српски народно-црквени Сабор, држећи се строго закона, наиме зак. чл. IX. од г. 1868. и на основу тога донесеног, нревишњим решењем одобренога саборскога устројства свога од 1875., као и закона од 14. маја од 1887. сабора краљевина Хрватске, Славоније и Далмације, на којем је темељу и његов, у питању стојећи, саборски дневни ред установљен, и у саборској седници од 12 (24.) о. м. закључен, колико из његове са највишег места признате, а крвљу својих праотаца толико иута засведочене верности и оданости према своме премилостивом Краљу и Госнодару као врховноме чувару и заштитнику државпих уетавних закона и отуда извирућих права народних, толико и из дужног штовања истих закона и са њима у ненобитној законској вези стојеће српске народноцрквене автономије његове, као још јединог позитивног правног темеља, бедеме и светиње нравославног српског народа, нод круном Св. СтеФана, — није у стању позиву ЕБегове Преузвишености г. кр. Повереника, у погледу преиначења свога дневног реда задоста учинити; те ослањајући се на своје, у томе сасвим јасно право и закоп, као и преко свега живу потребу

неодложнога решавања већ годннама запуштених уставних предмета, а за тим и коначнога уређења своје народно-црквене автономије на законитом путу, остаје и надаље код свога у томе погледу у саборској седници од 12. (24.) о. м. установљенога и закљученога дневнога реда. Сабор је тога најдубљег убеђења, да се овај његов ноступак не коси са дужном послушношћу према Његовом ц и аг!. кр. Величанству, те никако не може допустити таково тумачење, као да се он овим евојим закључком и најмање огрешио о узвишене интенције Његова Величанства, и Сабор стоји овде једино према чину одговорне државне владе, а своју непоколебиву верност и одан^ст према Његовом ц. и ап. кр. Величанству и своју љубав нрема домовини доказао је српски православни народ и овај Сабор сваком приликом, а нарочито је дао томе израза у препонизној адреси овога Сабора од 5. (17.) о. м. Барон Јован Живковић, др. Михајло Полит-Десанчић, др. Илија Вучетић, др. Милан Божески, прота Јован Борота, др. Миливој Миладиновић, др. Браниелав Станојевић, др. Никола Ђурђе вић, др. Јован Радивојевић-Вачић, Јован В. Мар ковић, др. Владимир Чобанић, Никола нл. Милић, др Емил Гаврила, Стеван Вукадиновић, Сима Мишчевић, др. Миша Михајловић, Јован Гавриловић, Сава Стојаковић, Сава Теодоровић, Јован Јовановић, др, Платон Чуповић, др. Милан Мандић, др. Стеван Малешевић, Петар Велебит, Милан Стојшић, Стеван Стевановић, Стеван Михалџић, Мита Клицин, Максим Живковић, Иван Јелчић, Игњат И. Димић, Ј1аза Обреновић, Младен Јосић, Сима пл. Богдановић, Коста Јовановић, Евген Думча, Паја Гостовић, Миливој Радовић, Љубомир Дотић, Јован Ђурић, Божидар Иоиовић, Лаза Каћански, Драгољуб Живковић, Паја Теодоровић, Антоније Аностоловић, Мата Косовац, Младен Љубојевић, др. Таорђе Красојев1/п, Дамјан Прерадовић, др. Љубомир Павловић, др. Милан А. Ћирић, Стеван Моловић, Стеван Калембер, Никола Петровић, др. Славко Милетић, др. Жарко Миладиновић, Аркадије Варађанин, Паја пл. Еремић, др Паја Дракулић, Васо Муачевић, др. Богдан Медаковић, Овај се предлог проглашује као прешан. За ирешност предлога тога гласало се устајањем с места и за предлог гласали су на нредлогу потписани, огромна већина носланика. Његова Свешосш. Данас се више не може ништа предузимати. Одгађам седницу на ^/4 часа, да се Пзегова Преузвишеносг г. кр.