Srpski sion

В р . 33

„СРПСКИ СИОН".

С тр . 565.

С. О. 3736. ех 1897. 121 3 3 С Т Е Ч А Ј. Ради иопунења једног евентуалио двају меета за струку трговачку , једпог места за струку економску и евентуално једпога места за струку обртничку , у стгтендијскоЈ заклади ПетровиЛ-Хариш,а , овим се стечај расписује. Стинендију из ове закладе, која износи год. 300 Фор. а. вр , могу получити само младићи српске народности и источно-православне вере из земаља угарске круне, а изабрани нитомац моћи ће своју стипендију уживати само у којем иаставном заводу истих земаља. а само изнимно и по допуштељу вис. кр. уг. мипистарства богочасти и јавне наставе и у којем наставном заводу у иноземству. При једнаком својству молитеља имају првенство они, који су без имања, нред онима, који таковога поседују; а у истим околностима имају првенство пре свих молитеља сродници основатеља Марије Хариша рођ. Петровићеве и мужа јој пок Григорија Хариша из Земуна. Молитељи имају своје молбенице крштеним писмом. лечничком сведоџбом о каламљењу богиња и стању својег здравља, школском сведоџбом о досад свршеним наукама и најпосле сведоџбом о својем имовном стању од иолитичке власти инструјисане, саборском одбору у Карловцима најдаље до 19. (31.) августа 1897. поднети. У Карловцима 14. (26.) јула 1897 год. Председништво срп. прав нар. цркв. саборског одбора. С. 0. 3737 ех 1897 120 3-3 С Т Е Ч А Ј. Ради попунења једног упражњеног питомачкога места у стип. заклади блаженоиок■ А. Е. М. Мојсија Путника овим се расписује стечај. За стипендисту ове закладе са годишњом стипендијом од 200 Фор. а. вр. могу бити изабрани само учеиици српске народпости и православне вероисиовести и то ученици гимназије, реалке и виших и нижих разреда, занатлијских, трговачких, економ-

ских и рударских школа и виших наука и исти уживају стинеидију све до свршетка наука, ако добар успех у пауци и добро владање искажу, што исказују концем сваког течаја. Ко ужива већ коју стипендију, не може бити у исти мах и питомац ове стип. закладе. Питомци слушају своје науке у отачаственим заводима, у Угарској и Хрватској (Славонији), пу по благовремено нолученој дозволи од вис. кр. уг. минисгра богочасти и јавне наставе могу слушати своје пауке и у иноземству. Ваљано иструјисане молбенице имају се иоднети саборском одбору у Карловцима најдаље до 19. (31.) августа 1897. год. а уз молбеницу треба привити крсни лист, школску и лечничку, као и сведоџбу о сиромаштву. У Карловцима 14. (26.) јула 1897. Председништво ери. прав. нар. цркв. саборског одбора.

Ас1 Е. бр- 179. и 285. К. 53. 126 3—3 С Т Е Ч А Ј. На парохију VI. разреда у Шиклушу овим се стечај расписује. Интеркалара нема. Компетенти имају своје ваљано иструисане молбенице путем претиостављене власти до 20. авг. (1. септ.) 1897., укључно, иотписаној конзисторији поднети. Из седнице енарх. конзисторије будимске држане у Сент-Андреји дне 26. јуна (8. јула) 1897. Епарх. Конзисторија будимска. С Т Е Ч А Ј. 128 з—з На срнској основној верозаконској салашкој школи у Молу, упражњена су три места учитељска, на која и учитељице компетовати могу, а плата је у готовом (за свако место) 600 круна и 40 круна за огрев, слободан стан, са две собе, кујном, шталом и баштом. У изгледу је повишица од 200 крупа, за свако место. Учитељу или учитељици спадаће у дужност законом пронисане предмете у школи предавати. Од компетента се иште, да су испит из мађарског језика положили. Молиоци имају своје молбенице поднети од данас за шест недеља овоме одбору. Из седнице месног школ. одбора држане у Молу 20 јула (1. августа) 1897. ПГколски Одбор.