Srpski sion

Стр. 560

„СРПСКИ СИОН".

Б р. 33.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Превишаи ро^ен-дан,) Његова Величансгва нашег премилостивог цара и краља Франца Јосифа Првог, нрослављен је и ове годиие у Карловцп молебствијем у свима храмовима. (Архидијецезална Конзисторија) сазваиа је у седницу своју за уторак 12. (24.) августа. Седнпцп ће председавати Његова Светост, преузвишенп г. патријарх Георгцје, чији се повратак очекује у недељу из Даља, камо се свратио са пута свога из Будимпеште(Са Карловачке гимназије.) Патронат српске велпке гимназије у Карловцима имеиовао је г. Дугиана Котура за редовног професора музике на истој гимназији. И тако ће српска Карловачка гимназија имати системизовано професорско место за музнку, какво место досад нема ниједна гимиазија у Троједпици, а не знамо да ли га има п у Угарској. А да га пма српска Карловачка гпмназија. те да је и тиме свој, п досада леп глас, ојачала и умножила, заслуга је Његове Светости, патријарха српског Георгија БранковиЛа. Пријатељ књижевиости, уметности, сваке вештине и просвете у опште, не нропушта Његова Светост ниједну прилику, да њима не користи своме народу и цркви. Схватајући потпуно васпитни утецај музичке вештнне и желећи тим утецајем умножити и допунити образовање народног нодмлатка у нашој драгој нам и угледној Карловачкој гимназији с једне, а с друге стране, у жељи и настојању, да се таким образовањем гимназијске, а с њоме и богословске, омладине поставе условп усавршавању и култивпсању што велељепнијег црквеиог пјенија у нашој цркви Његова Светост, патријарх српски Георгије пзабрао је, пре четири године, с-вршеног богослова Душана Котура за питомца штипендпјске закладе блажено почпвше народне добротворке Марије Трандафилове у ту цел, да на Прашком конзерваторију проучи музичку вештину, теоретскн и практички развије и образује свој музички дар, што га је показао већ као богослов, а који бодром оку Његове Светостп није могао остати сакривен. Г. Душан Котур је досада оправдао очекнвања Његове Светости Марљиво и успешно учећп и слушајућн музику у иоменутом конзерваторију четири прошле године, г. Котур је положио и ироиисани државни испит. Сад је на реду, да прибрано знање и умгње окуша н на нрактичном пољу, као професор музике у нашој Карловачкој гимназији, која ће му и за несму и за свирку пружити доста благодарног

материјала, и иовог, а и досад већ сиреманог и веџбаног, у свирци од г. професора гпмназијског Милана ЛедељковиИа, а у певању од богослова, сад већ свршеног, г. Владислава БобериЛа. Овој двојици нека је хвала на свему добром што учинпше, сваки у свом правцу, досада у гимназији нашој н са њезином омладином, а г. Котуру желимо тим већег успеха у оба правца, јер му је то и задатак и позив — да га покаже, на славу наше гимназије, а ради цељи — којој му је позив и задатак намењен. (V Задарокој православној Богословији). Иепити су почели ове године 30. јуна, иод председништвом Његова Преосвештеиства гоеп. Епископа Никодима, а довршени су 10. јула, и за тим је држано нрописано благодарење Богу. — Слушалаца Вогословије било је у 1896—97 школ. години 40. Полагало је иепит 37, од којих је 35 добило легалне оцене, а 2 пмају да поправе почетком нове школске годпне слабу оцену пз једног предмета. (Прослава ВишњиИева.) „Бранику" пишу из Митровице: „Како се ове године на Вел. Госиојину навршује десет годнна од открпћа споменика Впшњићева, то намерава Митровачка српска црквена певачка дружина да, у заједници са родољубнвом црквеном општином у Грку, прослави тај дан- У овој би скромној слави требала, бар околина. а нарочито околна певачка друштва. да учествују. Мнтровачка дружина приредиће тај дап Филппу Вишњићу иарастос и учиниће помен на гробу му. После подне приредпће се народно славље. Ако би која од невачких дружина хтела појати тај дан св. литургију у Грку, нека то благовремено објавн Митровачкој дружини. Јављамо још, да се од преосталог новца за подизање спомеиика Вишњићева, а ноглавито од нрилога Петроварадииске имовне општине, подиже око споменика лепа гвоздена ограда, иницијатпвом и иод надзором Митровачке невачке дружине. Надати се је, да ће околина обилато посетити ову леиу и значајну славу". (Смртна осуда над Исусом Христом.) У једнпм Парижкпм новинама маркиз Каво саоиштава следеће: Случајно пам је дошао до руку врло важан судбени докуменат, о коме су тешко кад спомињали летописи, а то је, смртна осуда над Исусом Христом. Иста гласи овако: Судбена осуда, коју је издао Понтије Пилат, намесник дољње Галилеје, и која одлучује, да Исус Христос има умрети на крсту 17. годнне царевања Тиберијева. Осуђеи је у граду Јерусалиму, кад су Ана и Кајафа били првосвештештенпцима избранога народа Божјег п кад је Ионтије Пнлат бпо намесннком дољње Галплеје и био