Srpski sion

Стр. 630

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 37.

слове, који се скоро ни не могу одложити, али он ииак не може одустати од грађења јединственог статута, који и сама Круна захтева. Влада се не хвата за садржај новог јединственог статута, али евентуални нацрт морао би бити такав, да у љему остану потмуно сачувана автономна права, али и врховни надзор Крупе и владе. Влада мора гледати, да на сваки начин изађе из С1гси1и8 уШовиз-а. што га је садањи сабор створио. Стеван В. ДоповиЛ придружује се схватању Максимовићеву и држи, да је потребно стати на сунрот инсинуацији, као да је автономна странка желела, да влада октројише статут, гато га је саборски одбор израдио. Год. 1869. била је ситуација слична данашњој и неки резултат се иостигао тек иошто се духови умирили, а тај је резултат и Круна санкционисала. Др. Сима ПавловиЛ износи узроке, зашто су избори за црквени сабор показали неповољан резултат, и жали, што самовољно држање саборске већине није довело ни до каквог споразума у погледу јединственог статута. Говорник вели, да је јако желети, да црквеии сабор продужи свој рад, јер се иначе може појавити неновољан утицај на јавно мњење у политичком погледу. Он би био за концесије према данашњој саборској већини, ако би и јерархија била за то. Пут личнога споразума, којим је ношао министар-председник, врло је целисходан; то ваља иродужити, док не буде изгледа на резултат. Говорник жали досадање држање саборске већине, којој да је више стало до власти у автономним стварима, него до судбпне автономије. ■Тосиф Јагић вели, да је уређење црквено автономних ствари и у државном интересу. Он признаје, да је влада сазвала сабор ради регаења збрканих прилика, а жали држање већине, које се ииак може сматрати као носледица нејасног и нретећег становишта владиног, што се нарочито види из говора министра-председника од 6. априла о. г. Влада је врло неповољно утецала на изборе и на сам сабор. У краљ. отпису од 20. маја о. г. хтело се то ностуиање додуше да изглади, али ииак се и данас осећа неповерење јавнога мњења. Говорник иита, загато министариредседник уз иозив на IX. зак. чл. 1868. и на краљ. отпис није дао саборској већини жељене гаранције? Можда би већина онда пристала на раснраву статута. Говорник опомиње владу, да се не лаћа незаконитих мера, јер би оне врсђале не само автономна права, него и државно право. У осталом слаже се са Максимовићем. Миниетар-председник барон Ђанфи изјавл.ује, да су његову изјаву у заст. кући рђаво разум ли. Круна захтева јединствени статут и влада хоће да то спроведе. За сад се не намеравају употребити ванредне мере; оне можда неће бити нп нотребне, влада је потпуно свесна своје одговорности према Круни и према парламенту и у том ће смислу одлуке доносити.

Министарски саветник Дардаи примећује Максимовићу, да би била заблуда веровати, да је влади данашњи 81а(;и8 срго пријатан, јер она иначе не би сазвала ни сабор ни ову конФеренцију. Данашње прилике са безбројним сукобима између владе и автономних органа не могу се одржати; влада је 30 година чекала. Саборска већина није хтела да узме у иретрес статут и нема наде, да би се већина за то јога могла придобити. С тога говорник држи, да Максимовићев иредлог нема изгледа. Др. Мандић најбоље зна, колико је безуспешних покушаја чинила влада ради санпрања тог стања. Не само да је право, негоје и дужност владина, да се регаи на сходне мере ирема упорној саборској већини. Др. Теодор МаидиЛ врло би се радовао,, кад би се иредлози Максимовића и Поповића могли извести, али он не верује да би се од данагањег саборамогла образовати умерена странка. Што су скоро сви сабори остали без успеха, то он приписује изборном реду од 1874. г., који је тада за време упражњене митронолитске столице претресен и санкцијонисан. Говорник је као тадањи посланик на црквеном сабору био противан том изборном реду и упозорио је на шкодљпвост његову и министра-предеедника гро®а Андрашија, који је ипак изборни ред поднео на нревишњу санкцију, јер он није хтео бити „клерикалнији од срнских епископа." Енискоиат се додуте из ночетка изјаснио иротив изборног реда, али је после повукао свој вотум. Свакије знао тада, зашто је то било — наиме, јер је требало бирати патријарха! Тај изборни ред требало би у оквиру закона изменити, јер би сви евентуалнп покушаји били узалудни. Министар-иредседник барон Ђанфи пита предговорника, како он замишља целисходну измену изборног реда у оквиру закона? Др. Т. МандиЛ одговара, да је министар просвете ТреФор г. 1877. у том смислу намеравао донети реФорму и да је мислио на то, да се један део 5. § а зак. чл. IX. од 1868. стави ван крепости; тада би парламенат дао влади право, да стави у крепост један изборни ред, по коме би свештенство имало да бира 25 свештеничких посланика, и по коме би у сабору осим 50 бираних световних носланика, имало бити јога 8 вирилаца. За тим се водила нодужа дискусија о мање важним специјалним нитањима. Министар-председник барон Банфи захвалио је присутнима, што су дошли и уверавао је, да ће он изражена мњења зрело нромислити. * Трећу конФереицију имао је иреузв. г. мииистар -председник са високоиреосвештеиим Еписконатом нашим. Нрисуствовали су конФеренцији, осим иреузвишеног сазивача: ГБегова Светост, преузвишени господии Георгије ВрашсовиЖ, патријарх срп-