Srpski sion

Отр. 632.

„СРП СКИ СИО„-н

Б р . 37.

боди вероисповести, протестанти, почели су већ посипати главу пепелош. јер искусвше, да ту слободу безверја не подноси ни протестантство. Вију се већ п у прса, јер та слобода десеткује и протестанте. Нису ни онн без талога, којп претпоставља форинту два здравој савести, спасењу, поносу и образу и свакол идеализму. Тај се талог и код љих појављује на површпни, практичшш извађањем закона о безверју. У крилу протестантства многп се одричу сваке вере и прелазе у безверје. Разуме се, да им тај гадни поступак не захтева религијозно и верско осведочење, него динизам грубог материјализма њиховог. Алп чпњенида је ту, да онп том иатерпјалистичком цинизму подлежу, а закон о безверју да им га помаже извађати, те да су се нротестантски надлежни кругови забринули због тога. Модерни либерализам протестаната страхује већ. У Харкању, у горњој Варањп. одржали су реформатскп пасторп збор, на ком је председавао Др. Десидерије Силађи, предоедник угарског сабора. Пасторп су на једном пређашњем збору снизили бир п остале дажбине, не би ли спречили ширење безверја, које се појавило после слободоумног „закона о слободи веропсповесги" или закона о безверју. Како то није помогло настори су на Харкањском збору пошли и даље. Молили су Др. Силађија, да пм он помогне и питали су га, не би ли држава могла и плаћати протестантске свештенике, како бн народ био ослобођен од тог плаћања, те ирестао прелазити у безверје. Наравно, Силађи је одговорио, да то не може бити. Збор се онда претворпо у конференцију, којајерешила, да се ра г ци на укинуЛу закона о бвзверју. 81с капзИ §1опа тппсИ! За сад осећају вероисповести и цркве зле а предвиђене последице закона о безверју и траже укинуће тога закона. Не ћемо дуго чекати, а осетиће неминовне последпце тога закона н држава. Кад га осети на себп — она ће тај закон и укинути. Томе укинућу идемо у сусрет. Није далеко. (Старокатоличка општина у Карлсруу) због роје малобројности морађаше иримати гостопримсгво у храму месне евангеличке цркве. Али недавно је општина стекла звој храм, на чему има да. захвали великом војводи Баденском, који је иоклонио потребно земљиште за храм, па онда градској управи, н најпосле једном професору месне политехничке академије, који је направио план п управљао свима пословима око градње. Храм који је већ и освећен поднгнут је у старо-готском стилу и одликује се великом лепотом; стао је до 200.000 марака. Освећење новога храма побудило је велику радост код

Ваденских Старокатолика и они га ирославише на најсвечанији начин. Стигло је безброј брзојавних поздрава, а међу осталим и од епископа швајцарске и холандске старокатоличке цркве. (Православни Чеси у Бечу) сазвали су 13. авг. збор свих једноверннка, а чешких суплеменика. Ко се до тог дана одазвао позиву, уписан је за оснивача чешке нравославне цркве. Ко се доцније јави, платиће хиљаду круна. Према томе постаје жива истина чешка православна општпна у Бечу. Око Вожјега храма и његова дома, који ће се ускоро озидати, искупиће се чешки народ, и неће му се изгубити ни .једна душа, јер ће је чувати аутономна црква п школа. Десетогодшпња борба, вођена истрајно, свршена је победом, п нема сумње, да ће се сав православни свет одазвати са највећом љубављу првој чешко-православној општинп у Бечу. Г. Шо■"хај, главнп сазивач збора, рекао је том приликом ово: „Ми смо доказали, да исповедамо веру св. Ћирила и Методија словом и делом, вративши се св. Православљу, и не ћемо престати радом да подигнемо храм Богу, у којем ће после толико и толико векова проговорити свети п дпвни староморавски језпк у јеванђеоскпм речима: В начаље бје Слово, и Слово бје у Бога и Бог бје Слово." („Британско и инострано библијско друштво") имађаше прошле године до 200.000 рубаља прихода, а пустило је у свет из Лондонске накладе 1,780.993 св. књиге и из других наклада 1,995.140 што све заједно чини 3,776.133 егземплара. Од свога постанка па до данас пустило је то друштво у свет 151 милпјон егземплара. Недавио је дало превестп Нови Завет на један од китајских дијалеката и прпредпло за Ескиме ново издање четворојеванђеља. (Овештенство вјатске епархије у Русији) решило је, да из својих средстава поклања народу разне књиге побожног садржаја, којима би се утврђпвао у народу релпгијозни осећај, а уз то је узело на себе обавезу, да при посети својих парохијана о великом посту, нснитује своју духовну децу у знању символа вере, молптве Господње и 10 запор.еди. Не би ли се могло што томе слично и код нас покушати ? (Бсгословско к&ижевно друштво „Слога" у Ср. Карловцима) на својој VIII. редовној седници, држаној 10. (23.) јула, констнтуисало се овако: Председнпк: В. М. Јовановић, богослов IV. год.; Потпредседник: Милорад Мијатовпћ, богослов III. г.; I. перовођа: Милорад Н. Чопорда, богослов IV. г.; II. перовођа: Никола Мидић, богослов III. год.;