Srpski sion

Б р . 38

номији гради политично питање. Ако — и за невољу јој је. Али не градимо га ми. Није нам невоље. Док је цркве биће и Орпства. Цркву учврстимо, њу не рушимо, јер њу још једину имамо, а нико нам је одузети не може, па се не бојмо за Орпство никад. Црква је град наш, ког нам нико освојитн ни порушити не може. Само га сами ми можемо издати и разорити. А борбом против Јерархије, и ширењем демократизма у цркви, и установа, које нису ионикле у крилу православне цркве, та се црква не утврђује, него из темеља иотреса и заиста разорава, а тиме руши темељ и нацијоналном нам опстанку. Рад већина дође до тога уве.;ења, а то је нотребно, — лако ћемо се споразумети. Небојимо се, даћемо погрешити, ако кажемо, да то уверење испуњава већ и сад оне елементе, о којима је Др. Максимовић на конференцији рекао, да су то „љз 7 ди озбиљни и честити, којима се без зазора може поверити највиша автономна управа." А кад буду ти људи расположени, да своје то боље и једино уверење јавно заступају и да из тога свога уверења, повуку и логичне конзеквенције, да га јасно и гласно дзлима потврде — споразум је сам собом постигнут. Желимо, да те људе видимо- на предстојећој конференцији у томе расположењу. То би био једини родољубив и мудар, сретан и спасоносан одговор и решење на алтернативу, иред којом се налазимо. Такав одговор на опасност пред којом смо, очајно тражи наша будућност. Не ради се данас више о власти и превласти Јерархије која постоји и постојаће у цркви док је цркве, и која се уништити може само унипггењем цркве — него се ради о тасавању црквв наше, у цркви народа српског, и њихове автономије. А кад се ради о судбини народа и његове цркве — без које га не може бити — онда се не агитира и лакомислено не иискара но новинарским ступцима. Пред судбоносним питањима, родољуби се новлаче најпре „у себе". Одбацују од себе захтеве сујета светских и оглушују се диктатима страначких прохтева, те се разрачунавају само са најбољим знањем и мислима својима, са својим нејплеменитијим осећа,јима и најидеалнијим тежњама, са својом свешћу и убеђењем, са својом душом и савешћу. И онда тек прого-

С тр . 641.

варају и приступају раду. И онда — погрешити не могу. Такви родољуби сиасавају народе из највећих онасности. Таквих родољуба треба данас наш народ. А има ли их ? Дао Бог, да их такве видимо окупљене на ћредстојећој коцференцији око своје и свију нас Поглавице. Јереми^. Један говор — много погрешака. Да су те погрешке у говору каквог ћоппшз иоVI, а, не мужа, који је у парламентарном животу оседео; обичног човека, без доктората, а не једног. и то најстаријег и највиђенијег, од оних 20 доктора, којима је тим говором спомен учињен 25. августа о. г., у конференцији Срба код министра председника, — ми би тај говор са свима његоввм погрешкама иросто регистровали као оно и „нову ракетлу" у 100. броју „Браника". Али, јер је то говор једнога Дра Михаила Полиша ДесанчиЛа, којега ми, ради његове прошлости и некадањих његових родољубивих трудова, високо поштујемо, а који се и данас сматра шефом либералне странке наше, то ми његовом говору од 25. августа о. г. указујемо нарочиту, а погрешкама у њему заслужену пажњу. Зато смо га и саопштили у целости у 36. броју овога листа-, да се наши поштовани читаоци најнре упознаду с њиме. I. Др. Полит замера угарској влади што је свагдашња та влада давала извесну заштиту нашој Јерархији против нашег Оабора, као органа, чоји има своју историј^ку легалност. Високопоштовани г. Полит, нри тој замерци, а као јуриста и некадаљи врсни зналац државоправне науке, заборавља, да Јерархија, иа и наша, ужива ту заштиту на темељу реципроцитета, који посто.ји у свима нормалним приликама између државе и цркве. Господин доктор се спушта до врло тривијалних по.јмова и нримитивног схватања те заштите, кад приписује ту заштиту личностима „неколико владика", а заборавља, да државна власт заштитујући Јерархију једне цркве, не чини то из обзира, нити на број, ннти на личности највише њезине Јерархије, мего ради саме цркве, односно ради оне њезине моралне сврхе и задаЛе, постизавање које лежи у интересу и потреби и саме државе. Чини то као

„СРПСКИ сион