Srpski sion

Б р .41. „СРПСКИ

ске упрасе, исти мандати по смислу чл. XXII. привр. уређења епархија остају и даље у крепости, и тим се мање може сматрати, да ти мандати сазивом и састанком нове епарх. скупштине престају, што се чланови епархијске управе и не морају бирати из средине енархијских скупштина. С тога садашњи члановп епархијске управе остају и даље у својој Функцији, и само упражњена места имају се попунити. Услед свега тога енархијске админ. одборе поново нозвати, да учине раси/чожење, да се нове епарх. скупштине што скорије састану, конститујишу и у овдашњој наредби од 23. јапуара (4. Фебруара) т. г. С. 0. 147. обележеном раду своме приступе, и да исти одбори о резултату рада епарх. скупштина овамо извештај поднесу. Читао и издао: Др. Лаза Секулић с. р. нар. дркв. тајник. (П. П.)

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Конференција код Његове Светоети патријарха. КонФеренција, коју је Његова Светост патријарх сриски иреузвишени госиодин Гео})гије Браиковић сазвао и која је одржана 27. септембра о. г. завршила је своја саветовања донесав ову Одлуку. „Конференција, која је иозивом Његове Светости Преузвишенога Господина Патријарха Георгија 27. септембра (9. октобра) 1897. скупљена, пре свега споразумела се у томе: да се самосталност српске народно-црквене автономије на основу IX. зак. чланка угарског сабора од год. 1868. и закона за Хрватску, Славонију и Далмацију од 14. маја 1887. неокрњена очува. Што се пак унутрашње организације тиче, изашиље се један одбор од чланова ове конференције, који ће се састати, да покуша, да се постигне споразум и у другим питањима, која су на овом договору још спорна остала, те да онда у том погледу поднесе у своје доба

СИОН". С тр . 687.

овој конференцији на идућем састанку предлог и извештај. У тај одбор изабрани су нод председништвом Љегове Светости Госиодина Патријарха Георгија високоиреосв. г. г. епископи : Мирон НиколиЛ пакрачки, Михајло ГрурлК горњо-карловачки и Герман ОпачиЛ бачки епискои, те г. г. др. Михајло Полгт-ДесанчиК, барон Јован ЖивкоеиЛ, др. Ћлија ВучетиИ, др. Богдан МедаковиЛ, др. Миша МихајловиЛ , др. ЈЕмил Гаврила, др. Ђорђе КрасојевиЛ, др. Ника МаксимовиЛ, Сшеван В. ПоиовиЛ Васа ЂурђевуЖ, др. Ђорђе ВукичевиИ и др. Тодор НедељковиЛ." И ако, дакле одржана конФеренција одлуком својом није у ногледу унутарње автономне организације ништа доконала, него нреговоре ради споразумевања у том погледу тек у изглед и течај ставила, одлука конФереције ипак има своју важност, као што и цела конФеренција има својих добрих страна. После свега, што је тој конФеренцији претходило, тешко је било кога, да је од ње ишчекивао што добро. Било је, шта више, очекивања, да ће на конФеренцији пући и последњи обронак јаза. који нас је и без тога иоцепао јако; да ћемо се са конФеренције те разићи и без носледње оне наде на споразум, која се још у неким родод>убима не гаси, Те црне слутње, и ако су имале разлога свога, не испунише се. Последњи зрачак наде пије се погасио. Нада је нојачана. Пред том надом утишаће се можда ватра страсти, расиирена на многим странама. Настуииће, зар, неко примирје, у ком ће разлози заменути страсти. Дамакловом мачу, који кобно прети не само автономији. него целом животу и напретку наше цркве и народа није пукао конац. Ето то су неке добре стране одржане конФеренције. Докле ће оне бити на видику зависиће и од новинарских органа наших странака, односно од увиђавности првака страначких, који тим органима дају правац и одређују тон. Бажност и значај одлуке конФеренцијалне у томе је, да је маниФестован и признат споразум и једнодушност свију чланова конФеренције, у погледу одбране и чувања автономије.

/