Srpski sion

С тр . 692.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 41.

мистификацију. Испративши воз у 3 / 4 5 и у њему миле Карловачке иутнике за Београд, вратили смо се са станице, да спремимо што лепшу пошту драгоцеиости народној српској, кад нам стигне у вече. Око 8 часова у вече већ је врвио Србин и Срнкиња Карловачка на железнпчку станицу. Перон и цела дуж станице бпла је препуњена омладине и остарине, мушке и женске, а у сваком као да је ударало и заигравало три срца у грудима. У јецном срцу свест српска запалила понос српски; у другом срцу, као у кадионици, замирисала измирна благодарности и пијетета, а у трећем срцу плануо осећај да Сриство живи, да живи једним духом, који смрти нема. Тај пламен запалио је масу буктиња, које су осветљавале станицу и спремале светао улазак драгоценостима српским у железничку станицу српскога Сиона. Чаробна је та светлост била! Пламен буктиња надмеће се са ватром, која сипа из очију свесне и српским поносом раздрагане Србадије. Стиже воз; стаде и засја се у светлости тој. Изненађена госпоштина српска и дични пратиоци драгоцених костију Вукових скидоше каие пред тужним и тајанственим гласима трикратно отпеване Е^кчнаА па<иАт, који гласи проламаху ноћну тишину из грла омладине богословске и гимназијске, и из грла Карловачких других Срба, а праћени и измешани са сузом њихових осећаја, који се заталасавају само онда, кад цело Срисгво осе^а. „Слава Вуку Караџићу" ! беху три речи, које мога да изусти још сузама загушено грло. Овим возом је отнутовао и изасланик српеке гимназије професор г. Раде Врховац (дочим је другп изасланик, професор г. Паја Марковић, отпутовао возом у 3 / 4 5.) и изасланик карловачког грађанства г. 'Борђе Секулић, носећи венац намењен новом гробу Вукову. По одласку воза, кренула се Србадија за заставом српском и разбуктаним буктињама, те певајући „Боже братинства" стиже пред патритријарашке дворе. Пред овима, застаде, отиевав и царску и краљевс-ку химну „Боже живи" кличући Живео Краљ, Живео сриски Патријарх, Живео народ срнски, Живела слога. Слава Вуку Караџићу. Његова Светост, иреузвпшенн госп. патријарх Георгије , благоизволео се је нојавити на прозору дворском.

Тако Срби Карловачки испратише драгоцене кости Вукове на путу им новој слави и својој отаџбини. Сутра дан, уторак, извесена је црна застава на двору патријарашком и саборној цркви, гимназији, богослсвији и читаоници сриској. У 11 часова одржан је парастос у саборној цркви, цри ко.јем је началствовао св. Патрнјарх Георгије, уз саслужбу целокунног местног свештенства. Говор у славу Вукову држао је нрофесор г. Ђор$е МагарашевиЛ, који је пропраћен са дуготрајним: „Слава Вуку Караџићу!" Присутна је била богословнја, гнмназија и основне школе, те многобројно Карловачко грађанство. Видесмо на парасгосу и велеч. г. жупника Бича, који ни једне прилике не пропушта, да посведочи своју коректност, а можемо рећи п љубав према својим православним српским суграђанима. „Бранику" из Београда иишу: Нарочши воз с Вуковим костима, прошавши прексиноћ поред Н. Сада и Карловаца, где је цриређен сјајан дочек — стигао у Земун, где је преноћио. У понедељак у 8 сати 42 м. у јутро кренуо у Београд, нраћен изасланством Академије, Матице, Новосађанпма и Карловчанима. У Београду дочекан свечано. Стојан Новаковић иредао ковчег Академији. Милићевић примио н одговорио. У унутрашњем дворишту дочекалн министри, великодостојници са свештенством. Пред станицом митрополит Михаило са епископима: нишким и тимочким учинили кратак иомен. Милићевић говорио у име академије, па за тим се спровод кренуо. Све радње су било затворене, варош украшена заставама. Снровод исиао имнозантно. Напред ишла силна омладина школска, носиоци венаца и дела Вукових, многобројно свештенство у златотканим одеждама с митроиолитом на челу, за тим кола с ковчегом, запрегнута са 6 коња. Око кола академици. За колима изасланици краљеви, бугарски динломатски агент, министри и изасланства, међу њима многп нредставници науке: сриске и стране. У саборној цркви на нарастосу чинодејствовао је митронолпт Михаило са 50 свештеника. Певачко друштво дивно невало. Говор митрополитов начинио сензацију. После тога изишло се пред цркву, где су држали говоре министар Андра Николић и Милан Т). Милићевић, те је сандук снуштен у | саркофаг. Сандук су изнели и снустили у гроб