Srpski sion

Бр. 42.

„СРПСКИ СИОН/

Стр. 711

према истини проникнут. А мисли ли он, да су исправци о нлатама учитељскима из прстију сисани? Ако иоједини учитељи у дотичним исказима, поднесенима енархијском школском надзорнику, не знају, колико и какових берива имају, већ су требали занитати о томе г. Дишкрећанина, то је друга ствар, Онда ће г. приказивач имати право и говорити истину, а дотле је он у томе питању нозван да ћути, а не да се плеће непозван и у ствари, које је њему у целости и немогуће знати. Исто тако крупну је неистину избацио г. ириказивач у своме слепилу моралном и на оном месту приказа, где је рекао, да је састављач шематизма нашао за потребно, да натури свакој општини у дијецези по четири комада шематизма. Јер неда се квалиФицирати та наклоност на изоиачивање нравог стања ствари, кад се може таково што у јавност избацити, да састављач натурује шематизам, кад је свака општина добила у тој ствари решење епархијског административног одбора, који је ради иокрића трошкова око издавања шематизма нашао за сходно свакој ошптини не четнри него три примерка шематизма послати. 0 великој разузданости и недисциплинованости рецензентовој сведочи његово питање „зар општине баш морају свашта илаћати што им се натури? као и нозивање његово народа, да не слуша нретностављених власти". Било би вредно сазнати, чиме се г. рецензенат у животу бави и од чега он живи? Јер човек, који и данас још замишља могућом било јавну било привредну какову управу без дисциплине и без покорности у стварима, које интерес дотичне службе имају пред очима) тај се може назвати лудим и пустим, и тај не спада у друштво нросвећених људи. Мисли ли тај госнодин, да автономија ошптинска састоји у разузданости и самовољи општина или у томе, да се исте имају нотчињавати постојећем реду и прописима, којима се иде за одржањем тога реда и за иостизавањам извесних јавно-унравних задаћа. Како замишља он себи одношај нижих власти према надлежним им вишим властима? И мисли ли он, да би према његовом схваћању и непромишљеном харангуирању народа могућа била икаква управа? Тешко пароду, који људе таковог калибра слушао и за њиховим саветима ишао буде, који у својој кратковидости и не виде, чему народ уче и какове му савете дају. А да л>уди од врсте Дишкрећанинове нису

због своје покварености ни нозвани нити сиособни васгштати и руководити народ како треба, најбоље показује оно место приказа рецензентова, где каже, да још нико на свету није у шематизму доносио бвограФије бележника, писара и других чиновника епархијских. — Пре свега упитаћемо г. Дишкрећанина, како се може назвати и крстити онај човек, који нема нп о најближим појавама књижевнима неке врсте знања или не зна, како оне изгледају, а усуђује се инак писати о каснијим појавама књижевнима те врсте рецензије и критике и то са становишта неког громовника хтети судити непогрешиво и ауторитативно о појединим питањима истих појава? Држимо да човек себи веће иорције дрскости, већег уображења и веће надутости замислити, не може. У очима људи здравога ума не може бити то надутост, кад неко не иришива себи својстава којих нема, већ обратно, кад он присваја себи способности којих нема, као што је случај с госи. Дишкрећанином, који неимајући способности ни за рецензије ствари од вроте у питању стојеће, јер нема знања о садржини ни најближих појава ствари те врсте, усуђује се ипак у своме незнању изрицати суд у ствари и изБађати на основу тога свога „виспреног" суда задругога својства, која су далеко од њега. Ви г. Дишкрећанине хоћете, да критички нриказујете шематизме, а из Вашег приказа види се, да не знате ни за оно, што је у томе погледу 1896 године у нашој митрополији изашло, или барем нисте имали у руци то. Јер да сте Ви узели у руку шематизам еиархије будимске за годину 1896, не би сигурно имали образа тврдити, да нико на свету горе сноменуте податке у шематизам до сад метао није, јер би у томе шематизму исте податке нашли. Где Вам је дакле савест, где Вам је образ, где Вам је стид и смиреност, кад смете на поље рецензија ступати, а нисте имали у руци ни ствари тако недавне прошлости? То је господине, дрскост и надутост, а није надутост то, кад неко наведе оно, што етоји, а у намери, о којој ће ниже бити речи. Или сте Ви можда, вајни рецензенте; имали у руци шематизим епархије будимске, иа сте се ииак усудили горњу тврдњу наиисати? Ако то стоји, како онда да се назовете и каквим својством онда да се још окитите, ако сте нротив свог бол>ег знања и уверења ииак горњу тврдњу ноставили? Сами ћете себи одговор на