Srpski sion

В р . 43

„ОР ПСКИ СИОН."

С тр . 729.

године, као допуна Догматичком Богословљу, предаје на тамошњој Богословији и Апологетика у III, п. Патрологија у III п IV разреду. Ову одл} г ку богословијског Савета, по предлогу Љегова Високопреосвештенства г. Митрополпта Михаила, усвојио је и мииистар просвете. Аиологетпку, по два часа недељно, предаваће г. Петар Протић, а Патрологију, по два часа недељно у дотичнпм разредпма, иредаваће г. Стеван Веселиновић, професори Богословије. Сретно и у нанред ! (Слободно зидарока ложа у Угарској), Орган пучке ђтранке у Угарској А1коћпапу саопштава, да је слободна зидарска ложа у Угарској дозвољена и статут њезин под називом „ Сишволичка велика ложа угарска" потврђен 8. (20.) јануара 1886. решењем угарског мииистарства унутрашљих послова под бр. 2223. VII. §. 3 тог статута гласи: „Седнште Символпчке велике ложе угарске" јесте у Будимпешти. У њезпн делокруг спада дело подручје Угарске круне. Она може у сваком месту земље подизатп слободно зндарске ложе или друге, звале се оне како му драго слободно зпдарске задруге". Клаузулу потврде на статуту потппсао је државни тајник Беницки, а минпстар унутарњих послова беше тада Коломан Тиса. Члан те ложе је, као што веле, и иредседпик друштва св. Саве у Београду г. Светомир Николајевић; а уз њега и још по неки високоумни блазирани Србин. („Ег^езНез и — „Србобран"). Неко је опет лепо навео „Србобран" на танак лед. Купио у Српској Манастирској ПГгампарији тисканица под називом „Ег^ебИез", доставио „Србобрану", и овај — написа „огавну" белешку у 119 броју свом, која ће, осим пакостд нечнје против именоване штампарије дуго и горко сведочптп нечије незнање у „Србобрану." Да га псправимо. „Ег^евИез" је тисканпца за састав породичнпх пзвесннца у Угарској. Прописана је била по угарској надлежној власти, наручивана таква бпла досад и у Српској Манастирској Штампарији као и у друпш штампаријама, купована и употребљивана досад у Угарској. Какве ће одсад те тисканпце бити, то ће знатп писац „Србобранов". Јер он зна и оно што нико не зна, а не зна нп оно што иначе и обични људи знаду. Ето, он н. пр. у „Ег^евИеа-у" впдп н повреду „закона кр. Хрватске и Славоније, запостављање српског језпка не само мађарском већ и немачком." Чудо да није ви-

део још и узрок: немирима у Сјеничаку и Плашком, а и унији у Пргомељу и Дишнику. Хе, нгга ћемо, кад он још нп то не зна, да су за кр. Хрватску п Славонију проппсане друге тисканпце за састав породичнпх извесница, а „Ег^ебИез" за угарску само, и да се оне могу у поменутој — ради Вго1пеШа некнма тако, тако мрској — штампарији „црнориваца" набавитп у свако доба, као што пх и набављају свештенпци из Троједнпце. Шта је оном неком бпло, те је поручио у наручбинп својој и „ЕггебИеб" за то управа те штампаријечте може одговарати. Али можда је само зато учпнпо то, да се „Србобран" популаризује и односном белешком својом. За Троједницу је влада прописала образац пзвесница, и то — латипицом. Постоји наредба, да се те извеснице и од српских православних парохијскпх звања имају, у сврху рекламација војничких, издавати латпницом. Тпх тисканица могао је свештеник у своје време добпти, према потребп, код дотичних политпчких власти безплатно. Српска Манастирска Штампарија их нма на своме сложишту само ћирилицом штампане. А да о токе уверп п сл. уреднпштво ,,Србобрана ; ' послала му је један егземплар уз исиравак његове белешке. 8итта зиттагпт, ,,Србобран'' се могао п овом прилпком уверитп, да ваља увек: „испећи па рећн." (Добротворна Задруга Српкин-а Карловкиаа) приређује на дан св. Димитрија 26. октобра (6. новембра) о. г. забаву у Срем. Карловцима. Програм забаве је ово: 1. „Језерце" од Топаловпћа, пева мушки збор гимназијски. 2. „Што се боре мпслн моје?" од А. Калауза, свира на гласовиру гђа. М. Сперњак. 3. „Моја суза" од Ф. Шуберта, пева гђица. Вида Милошевпћа. 4. Три слпке из Горског Вијенца Пе тра Петровпћа Његоша, прпкааују госпођице Мплана Стојановићева п Мара Хајдинова и члановн богословске п гимназијске ђачке омладине. (Цариградока патријаршија) делом под утецајем својих потреба, делом побудама са стране, решила је у последње време, да предузме чнтав нпз статпстичких п исторнјскпх описа патрпјархата, којп ће свакако бити од врло велике користи но саму патријаршију. Тако је по предлогу турске владе издана наредба по свпма епархнјама о прикуиљан,у података о свима градовпма и селима сваке епархије, према чему ће турска влада давати дозволу за отварање свих добротворннх и учевних завода. На молбу руског археолошког инстптута у Цариграду саставља се подробан онпс свих данашњих п негдашњих манастира у крајевпма сваке епархпје. Данас се врло мало зна о стању манастира у натријаршпјц