Srpski sion

Стр. 738

„СРПСКИ С ИОН."

Б р . 44.

је зар дело ту!>е грехе на крст прикивати, туђе грехе крстом уништити? Грех ли је зар то — другога од греха ослободити ? Не, то грех није, и бити не може. А кад прикивање наших греха на крст није дело грешно: онда ни крст, који потсећа на дело на њему извршено, знамење греха бити не може. — Збиља! Је ли назаренима мрско оно место, где су се они каква зла, беде и невоље ослободили? Ако је њима то место мрско, нама је то место и одвише мило и драго. 4 хоћемо ли већега зла, горе беде, теже невоље — од греха? И ми гледајући на крст, на крсно дрво са радошћу и уживањем, а срцем и душом нуном благодарности велимо: ето, то је дрво, на коме је наш добротвор, наш Опаситељ грехе наше приковао, унигатио. Ако назарени мисле, да ми у речима Христовим: „Ко не узме крст свој и не пође за мном, није Мене достојан" поц „крстом" подразумевамо збиља „какав крст од дрвета" — онда им се чудити морамо; онда им рећи можемо: имате очи, а не видите, имате разум, а не мислите. — Та кад би ми у месту томе под „крстом" подразумевали „какав крст од дрвета": онда би назарени морали видети ма једнога од нас, како је збиља узео некакав „крст од дрвета", па га носи. А кад тога не видеше, како су онда на тако што могли и помислити, а још више, како су могли, тако што веровати?! И ако ми, не мислимо, да се у горњим речима Хригтовим иод именом „крста" има разумети „какав крст од дрвета" — ипак нам то ништа не смета, да ми крст, и то крст „од дрвета 14 поштујемо, пред њим се клањамо и њега деливамо. „У св. Писму реч — дрква употребљава се у двојаком емислу: врло се често њом назива заједнида људи и наиме заједница сједињена савезом вере; а који пут сам храм Божји, куда се сакупља.ју верни ради заједничкога богослужења" (Макаријево Догматичко Богословије" у Шевићевом преводу, други део, стр. 159. под 37.) Да наведемо место св. Писма, где се именом и називом „црква" означава „заједница људи сједињена савезом вере": „А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све, шта учини Бог с њима . ." (Дела IV., 27.); место пак на коме се „црквом" означава „сам храм Божји, куда се скупљају

верни ради заједничкога, богослужења": „И уђе Исус у цркву Божју и изгна све, који продаваху и куповаху по цркви" (Мат. 21; 12). Кад, дакле, реч и име „црква" има два значења, те се именом тим један пут означује нешто видљиво — друштво оних, који у Христа верују, а које друштво — у целини — ми својим очима видети не можемо: за што да онда не би могли мислити, па и веровати, да се и „крст" у св. Писму у двојаком значењу употребљује; те да се именом „крст" једном означава нешто видљиво крст „од дрвета", на коме је Христос разаиет; а другом, да се именом „крст" означава нешто видљиво — оне муке и страдања, које је Христос на крсном дрвету поднео и претрпио? Питање је само: има ли доиста у св. Писму таких места, која би тој мисли и вери нашој за основ служити могла? Место св. Писма, у коме се именом „крст" означава нешто невидљиво — муке и страдања Христа Спасигеља — јесте оно исто, које назарени у свом приговору наводе: „Ко не узме крста свога и не пође замном, није мене достојан" (Мат. 10., 38 ). — Али има у св. Писму такових места, у којима се под именом „крст" никако ,.трпљење у страдање" Христово разумети не може. Тако: 1.) Христос је „ионизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове. (Филиб 2., 8.) Овде под „смрћу крстовом" не можемо резумети „смрт трпљења и страдања," него само смрт, коју је Христу „крст" да како „од дрвета" — задао. Узмемо ли, да се под „смрћу крстовом" има разумети „смрт трпљења и страдања": онда би под „смрћу крстом" могли разумети сваку смрт, јер код сваке смрти човек „трпи и страда," а не би могли разумети само смрт Христову на крсту. 2.) Христос је дошао „да помири с Богом обоје у једном телу крстом, убивши непријатељство на њему" (Ефес. 2., 16.) Овде се изриком каже, да је Христос „убио непријатељство на крсту"; па хоћемо ли — у смислу назаренском — мислити и веровати, да је Христос „убио ненријатељство на трпљењу и и страдању" своме? — Не! Он је трпљењем и страдањем својим могао „убиги непријатељство"; али га није могао убити на „трпљењу и сградању" своме; него је „убио непријатељство на крсту" тј. на крсту „од дрвета". А