Srpski sion

Стр. 740

„СРПСКИ СИОН."

Вр. 44

зује и доказује то, што на њему не беше разапет и мучен обичан злочинац; а да Христос обичан злочинац не беше сведочи то, што га ми поштујемо м славимо — а никад и ником ни на ум падало није, да поштује и слави онога, који је на крст разапет, на вешала обешен бкти имао А кад Христос није обичан влочинац: онда ни крст није и бити не може — обична вешала. Него је крст дрво на коме је разапет Бог и које је дрво попрскано и тиме освећено нресветом крвљу Сина Божја. Још нешто. Клањајући се крсту, синови св. наше православне цркве ово невају: „Крсту твоме клањамо се, владико. и славимо твоје свето васкрсење." Крст нас, дакле, не потсећа само на муке и страдања, нек> и на васкрсење Христово; јер да не би смрти, не би ни живота; да не би крста, не би ни взскрсења. Крст је, да рекнемо, ночетак, а васкрсење свршетак нашега спасења: па ако нам је мио весели и радосни свршегак, не може нам бити мрзак ни тужни и жалосни почетак, јер је то у свези, јер је то целина. Наставиће се Одговори на питања из пастиреке пракее. РеФерат јереја Светозара Грубача. I. „ Смије ли иравославии свешшеник т(Мату формулу: К ^ ецштса рикх (рлгсл) вожТи (и,икх) КО и/иа Отцд, а .иинк. II Ск1На, алипњ. И сват4гц) Д^а, алшнк. Нкж'к и гцикнш, н ко г.'кки к^ккижх. алшнк, ироизносити скраЛено: К(Ш|штсл равх (рлва) вожТи (ил\кх) ко ил1А Отца, и Ок1нл, и скАтапџ нк!н*к и нрнсми) и во к^ккн к г ккшкх. ллшнк? Ако не смиЈв, ко ]е дужан да изговара реч . Длжнк" — да ли свештеник сам или ко други ? и И ако, на први иоглед, изгледа да ово питање нема за нас стварне важности ппак смо врло благодарни брату, ^оји тражи да се ствар У .јавности расчисти. Кад би се могло и смело * Честити и вредни нисац ових одговора, г. Светозар Грубач, парох у Бршљаници, (пошта вагеетса), примио је вољно на себе стални реверат под овом рубриком. Упозоравајући поштовапе читаоце на то, молимо их, да се питањима из пастирске нраксе, у поглсду којих би били У недоумици, изволе што чешће обраћати било непосредно на г. Грубача, било на ово уредништво. Питања ваља, са односним објекцијама, прецизно Формулисати. Ур.

рећи, да је ирости комодидет и ништа друго изазвао оваку праксу, можда би и иитање ово изгубило нешто од своје вредности. али како је ту посреди још и нешто друго, добива разматрање наше скроз консервативни карактер, а то је, код решавања оваких питања, једна од најважнијих страна. У псторији чинопоследовања крштења 1 нма већ у IV. и У. веку сасвим поуздана сведочанства, да је реч „ јДлшнк " била у уиотреби прн форми крштења, као и за то, да се та реч редовито додавала после сваког лица св. Тројице Така формула може се наћи у Севера иатријарха АнтијохиЈскога па и доцније обележена је код Јована Мосх, 3 Теодора ЧшецаЛ а има јој трага и даље до УШ. века, 5 Од VIII.—X. века важи иак формула у свом скраћеном виду: Крецштсд Н. во њиа Отцл и Окша и сватдгц ) Ту не налазимо више реч „Ллшнк" после појединих лица св. Тројице, па нити закључних речи : Нкпгк и пци» снад, и ко к4-ки к*кки>вх, алшн. 6 Полазећи даље од X —XI. века стуна познати додатак ноново у нраксЈ 7 а у XIV. веку видимо, норед оне из VIII.—X. века, уиотребу потиуне савремене формуле, премда без додатка: Ннн-к и приснц), и во к*кки в>ккшвх, алшнк. 8 Тако је било и у XV. веку, 9 ма да је нађено и скраћених формула н. пр. код Симеона Солунског и др. Тек у XVI. веку добила је формула крштења сталан савремени облик, 10 премда још и_ у то време јавља се по где где пређашња пракса из VIII.— XI. века. 11 У руској цркви избија формула крштења у савременом потпуном облику први пут у XV. 12 1 А. АлмазовЂ: И^т. чичоп. креш,- и мтпоп. стр 338. 2 Сигз. Согпр!. Тћео1о^1ае Тот. XXI. с>1. 1190. 3 Рга1. брјгН. сар. СИ/ХХУТ.; Спга. Сотр1. Ра1го1. 8ег. Огаес. Тот. БХХУП. раг-. III. со1. 3045.; Луг. Дух. вг русск. пер. И. 1848. стр. 180. 287. 4 Извлеч. изт> д. истор. кн. II. гл. XXV.; Спга. Сотр1. Ра4го1. 8ег. Сгаес. Тот. ^ХХХУ! I. со1. 196—197.; вђ русск. пер. Спб. 1854. г. стр. 523. 5 ТигпеИиз: Ое ћарИато. Сигз. Сотр1. Тћео1о^. М^пе Т. XXI. со1. 347.-348. 6 боаг: ЕохоХ. ра^. 292. — 295. ' Ео)(оХ. ркп. Румлнд Муз. Сев. собр. Кг. 474, 50.—51. 8 Исто, Кг. 472. л. 216. об. 217.; Тххтхжоу ркп. синод. библ. Кг. 279. л. 229—230. 9 Еохо^. ркп. М. синод. библ. N1-. 280. л. 95. об. 10 Соаг: Ео)(оХ. ра§. 290. " ЕохоХ. ркч. Синод. библ. М"г. 343. 12.-14.; ркп. Рум. Муз. Сев. собр. Кг. 473. л. 17. об. 18. 12 Требн. ркц. Солов. библ. Иг. 1085. л. 180.