Srpski sion

С тр . 772.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 46

ратио се мени чешки носланик у аустријском државном нарламенту и дао разумети, да од нас — гостију на конгресу и нре свега од нредставника православне цркве збор очекује какав год поздрав. Ево неколико речи, које сам том приликом изговорио на немачком језику: „Велика милина обузима душу човекову, када присуствује на збору, који је одушевљен тежљама хришћанском миру, хришћанској истини и слободи, уједињењу у вери и љубави. Да та велика, једина истинита блага на земљи налазе спмпатије, — или пе, — да се високо, према своме достојанству, цене на истоку и у мојој домовини, то доказује нрисуство нриличног броја представника Православља с истока и далеког севера. Рећи ћу још и више од тога. У Петрограду ностоји комисија, уређена св. Синодом, чија је сврха, да разгледа питање о могућности сједињења Старокатолика с источном православном црквом. Као члан те комисије, на чијим су носледњим седницама учествовали, међу осталима, два архиеиископа и један епискон — чланови св Синода, имам налог како од комисије, тако и од Првенствујућег члана св. Синода Високопреосвештеног митроиолита Паладија, да искрено поздравим Бечку старокатоличку општину и све чланове међународног старокатоличког коигреса и да изразим молитвену жељу, да свемогући Господ Бог помогне својом преизобилном благодаћу све племениге у истини хришћанске тежње Старокатолика!" После мене је говорио англо-американски епископ Хел (На1е) у име читавог англо-американског енискоиата, који је учествовао на седницама Ламбетске конФеренције у Лондону, на којој је било од 200 енископа, и која тек што је завршила своје седнице. Та англо -американска конФеренција или сабор званично је изјавила своју жељу заједнице (ш1егкоттишо) са свима Старокатолицима у Немачкој, Швајцарској и Аустрији (значајно је, што је прећутао о холандској цркви) и своје симпатије и соколење појединих бораца нротив Рима у Француској, Италији, Шнанији, Португалији. Садрачај тога на енглеском језику речеиога, те према томе за већину нера-

зумљивог говора изнео је на немачком језику епископ швајцарских Старокатолика Херцог, који је са своје стране додао неколико речи о познатом мипхенском ученом моралисти Хиршеру. који је још пре 50 Тодина иредсказао о расколу у недрима римске цркве и о иеонходности његовој за очување исгинитог Христовог учења на заиаду. Затим су ноздравили скуп: Кеуегепс1 \У1н1е из ОксФорда у име примаса Епглеске, архиенископа Кентерберијског и у име старог пријатеља Старокатолика еиискона Салисберијског; врло добро познати у свем ученом свету нротестантскн историчар Ниполд — у име евангеличког савеза у Немачкој и — на моје превелико чудо — у име сриског митрополита Михаила и већ споменутих представника српске цркве, који су такође били на овоме збору, а с којима се на жалост нисам могао ире видети, те су међутим нредали Ниполду своје пуномоћије (у носледњој седници конгреса су, као што ћемо видети, исправили ту конФесионалну, ако се тако можа рећи, неправилност); старокатолички свештеник из Пасаве лиценцијат Гец (вое1г) говорио је у име баварских Старокатолика, које је он у извесним одношајима изједначивао са аустријскима, наиме у одношају притиска од стране нечасних написта. То је још млад, учен свештеник. који је, живећи у Немачкој, изучио словенски и руски језик, написао веома озбиљно дело о св. Кирилу и Методију, пред конгресом нроживео читав месец дана у Кијеву, о Кијевској лаври написао велик чланак у додатку Миихенској А%етеше 2е1Шп§ (бр. 183. 1897. г.) и сада сиремио реФерат за конгрес о значају славенских првоучитеља за неправославне Словене. Он с благодарпошћу спомиње о Кијевској духовној академији, о њеној библиотеци и музеуму, не говорећи већ о њеној врховној власти и особито о владици -митрополиту, који му .је дао могућност да живи у лаври и да из близа види нравославно манастирско богослужење. Претпоследњи на том вечерњем иретходном скупу говорио је веома активни и угледни адвокат у Швајцарској Вајбел — члан савета луцернског кантона, а иоследњи г. Сииек, најстарији члан Бечке

{