Srpski sion

С тр . 806.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 48

лицизам је по својој сугатини истинитоконзервативан и истинито либералан; систематски спроведен он .је измирење дркве и државе, авторитета и слободе", — беше веома добро с православног гледишта растумачен од епискоиа Вебера; али у нре ниркама, које ноникоше у ногледу тога тезиса, политички термини: „конзервативни", „либерални" не беху нризнати за умесне и редакција тезиса беше измењена; на жалост се не сећам буквалног њеног текста, а у немачкој штампи до сад нисам могао наћи што тачније и иодробније уопће о тој носледњој седници конгреса. Од 9 у програму забележених предлога (Ап!га§е), који су се имали расправити на конгресу, последњих пет, који су се тицали гтеких мисијонарских материјалних потреба Старокатолицизма, и не дођоше до расправе, јер свећеник Мен (Мепп из Фрајбурга у Брезгау), који их је предложио, не могаше из неког узрока доћи у Беч; значајнија су прва четири, које је реФерисао епископ Херцог, а тичу се благодарности уреднику Кеуие Тп1;егпа1шпа1е с1е Тћео1о§1е за његов труд; посете Бернског богословског Факултета од стране кандидата свештенства; материјалне потпоре достојгшх свегатеника римске цркве, који желе прећи у старокатоличку и др , — они беху примљени у оној редакцији, у каквој су предложени. Из разјагањењ^, којима је еиископ Херцог мотивисао своје предлоге, заслужује пажњу од њега саопћени Факт, да је папа Лав ХШ. одмах после својих енциклика о сједињењу, прво источне а затим и англиканске цркве с римском, одредио и на истоку и у Енглеској скупљање новца за издржавање духовних лица, која би желела оставити своје цркве и потчинити се римској и да је осим тога уредио две семинарије за васпитање и спрему римских свештеника из урођеника, једну у Атини, а другу у Бугарској Носледња тачка у програму рада конгреса беше слушање читања нисама, брзојава, гато су догали на конгрес, а уједно су могли, који су хтели чинити слободне усмене изјаве. Од писмених изјава конгрес бегае особито обрадовап посланицама Цариградског патријарха, митронолита Васи-

лија такође из Цариграда, и митрополита Филарета из Албаније. Прекрасно ;на немачком језику саопштени брзојав од уредништва „Церков. Вћстника", а тако исто брзојав од Теодора Кондурас, беху примљени од конгреса са живим саучешћем. Архимандрит Иларијон из Скоиља, а за њим преосвећени српски Никанор ступише са усменим изјавама. Први је на срнском језику с одушевљењем прочитао сјајни говор у име српског митрополита Михаила; А. А. Кирјејев беше јога пре превео исти говор на немачки језик и превод је нрочитан одмах носле Иларијона и иримљен је с усхићењем. Са саучегаћем је саслугаао конгрес и преосв. Никанора, који је говорио на немачкомјезику. Не ћу набрајати множину брзојава, које је добио конгрес из Холандије, Немачке, Аустрије и Швајцарске. Када се прочиташе брзојави иаста саветовање о времену и месту будућег У. интернацијоналног конгреса. Одређен је за 1899. г. у једном од јужних градова Немачке, говорили су за Минхен и Пасаву; коиачан избор града је остављеи представницима немачких Старокатолика. При завршетку конгреса, на предлог нроФесора Бендела, изречена је искрена благодарност узвишеном председиику Филиии-у, који је од своје стране изрекао кратак говор; у носледњим речима је с дубоком иобожногаћу призивао благослов Божји на дело Старокатолицизма. (Свршиће се.)

Одговор на питања из пастиреке пракее. РеФерат јереја Светозара Грубача. III. „ 7'ри* су погреба, односно оиела: 1.) По сл ^кдоканТе шрткжноЕ л»!рски^х т-клх; 2) Посл ^кдокани лирткжное иадх скончлкшилка сфжниколтх и 3.) Чинх погревжТд лмнческагш. Осим шога има: Оуказа и> прокожджУи оусопшихх на ст8к> пас\8, и ко кио ск^ктлбн? Еикаел^ш. * Ми Ои казади четири, јер је брат, који пита, изоетавио погреб монашки: Посл-кдовдше исјјодн«! монлхоех. (Вед. Требник.) Писац