Srpski sion

С тр . 854

„СРПСКИ СИОН."

Ајр. 51

У том „прлки /|8" је „ектешА за оусоп* шнхх" такова, какове ја у црквеним књигама које су бар мени до руку доћи могле — нашао нисам. У овдашњој дркви има велики Требник, штампан 1698. год. за патријарха руског, Адријана; но у том требнику ни тога правила, па да како ни такове јектеније не на!>ох. У великом типику, код месопусне суботе ; као и у оба дела октојиха, а у суботу 1-ог и 5-ог гласа има „по= сл^кдоканТе оусопших&"; но ни ту јектенија за мртве није тако иотпуна, као у реченом правилу. Како оравила тога нема ни у свима великим типицима, него само у типику Петра Могиле, од кога ће по напгам црквама, свакако, мали број примерака бити; а како је јектенија за умрле у том правилу боља и потпунија од јектеније у нашим црквеним књигама: то држим за вредно, да ј у наведем: „0ЦН /и0 /1ИЛКА Ц) ОуПОКОЈШИ Д8ШК ОуСОП* ши)(х рави>ва вжТихх: Елгочестикк^х царж и царицх: ст'киши;(х патрмрхшвх : прешсфеннк^х лштрополТтижж, ар;(Тепископи'кх и епкпшкх: сфенникижх и Л!она)(иж& пракослакнк^х: при= снопол»К1нае/Ик1)(х создателеи, ктиторижх и при= ложникижх, отецх и вратТи стаги; ^ра-иа сегш: и ксћ^х «5 к-кка престак /шјиј(са, зд-к лежафи^х и покск>д8 пракослакну^х хртТлн: и т. д." Тако је исто и у „козгласВ"; ау молитви „Бже д^ижх", на дотичном месту, није тако, већ онако, како је то у нашим црквеним књигама обично, на име: „• • • присн №ПО/ИК1на{Л1к1Ј(х соз= дателеи, праотецх, отецх и вратш наши^х, зд^к лежафИ}(х, и кск^к Ж к^кка полирши)(х покс(«д8 пракослакнк^х ^ртТана: и т. д." 5.) Малом требнику, штампаном у Будиму 1821., — који је сада својииа потписанога додао је 19 листи на којима је, између другога исписао и „Посл-кдоканТе л!олевназа волАфаго." Таковога „послНЈДокашА" ја бар у цркв. књигама нашао нисам. Ово је „посл^кдоканТе" потиисаноме врло добро дошло, јер се тога „посл"кдока= Н1А" у даиим случајевима придржава. Можда би вредно било, да се цело то „посл^кдоканТе" штамиа, како би — нри другом издању — и у „Дополнителни требник" ући могло ? 6.) Примедбе и записи по скоро свима цркв. књигама, а нарочито но вел. типику цркве НовоСвето Иванске. И ове примедбе и записи, као и све напред наведено, писане су минејским словима, и то лепо, чисто и читко. Те примедбе и ти заииси узети су већим делом из „пролога" и

говоре и наводе но што-шта из живота овог или оног светитеља, и наводе се нод месецом и даном дотичног светитеља. Како је „пролог" ретка књига црквена, а „жнтија светих" још и ређа, — то су те примедбе и ти записи врло добро дошли ономе, који је рад, да по што-шта дозна из живота овог или оног светитеља. Но тих је примедаба и записа млого, а да се све испишу, требало би доста места и простора листа овога. Навешћу само три, и то не пролошка записа. а.) На другој страни 13. листа вел. типика, на долњем рубу је овај запис: „ркк. Стедл<аги> совора: Мки> не подоваетх лирскил»х, покел-к* кати сфенникВ к^одити ко стилнфе, или кх к8к>лк5во кефк, даже до л»ала: но ск»ек> колего, егда косрфета, и козлшитса ел»8 лТтбргТсати и п^кти." Шта значи оно: „ркк. (тедл1аги> со» вора" — не знам. б.) На другој страни 429. и првој 430. листа вел. тиника, и опет на долњем рубу: „@дан& кнкижара у Гетингу разд^клТо е кикиге у скоеи кнкнжарницк! у 4 разреда; у 1=ол\ подх наслокол^х: ^л^ккх и честк: стое кнкиге за пракослоке, лФкаре и скештенике: у II. не/иа р-ква, не<иа ни честу: стое кнкиге за логТке, л^етафТзТке и учителНЈ; \ треће/иг раз^ реду подх наслоко/их: честк, а ^л^ква нел<а; кнкиге за поете и л^ателитТкере; а \ 1У. разр. под насловол1&: хл^квх, а честн нели: кнкиге за адкокате, бконоли и Те^нике." в.) На првој страни празног листа до стражњих корица, и опет у вел. типику, је запис: „Ристосх каскрсе изх л^ртку, сал!ртил18 сал^рти попракн, и с8штк1Л1х ка гров-к жикотх дарока. — Окое из 17=ги> вФка око полокине пФкано просто Ш ваве едне у Оанади, за лТтТол!х." Судећ' но рукопису, ово није запис пок. Петра Петровића. * Него, драги читаоче, има доказа и трагова и усмених и писмених, да и тај „чувени иарох", та верна и ревна слуга Божјег олтара беше човек; да, човек, са обичним људским гресима, манама и недостатцима. „Шта? Свештеник са гресима, манама и недостатцима?! Та то . . ." Пре него што би, читаоче драги, судио и осудио пок. Петра Петровића, стрпи се и допусти, да те подсетим и да ти наведем једну причу јеванђелску; па после чини како ти је воља.