Srpski sion

Кр. 51.

„С1М1СКИ

(ЈИОН. а

С тр . 857

Пргомељу и Дишнпку, народнн застушшци на сабору | краљевина Хрватске п Сдавоније, којн су члановн српског клуба, дошли су до уверења, да је уређење тих одногааја тако хитна ствар, да су они готови самп зготовити законску основу о тпм стварима, но почем су чланови српског клуба уједно и чланови народне странке, то сматрају за своју дужност, да пре свега упозоре виеоку кр. земаљску владу, да је уређење интерконфесионалних одношаја у Хрватској п Славонији веома хнтна' ствар, те да је замоле, да она сама пзволп узети иницпјативу у тој стварн п шдо скорије предложити сабору законску основу о уређењу тих одношаја. Његова Преузвишеност бан гроф Куен-Хедервари изволео је на то изјавити, да и земаљска влада увиђа, да је такав закон веома потребан и да се нада, да %е влада скорим и закониту основу о томе сабору краљевина Хрватске и Славоније иредложити". Као што, ето, видимо, наши Срби посланици прелазе и у пптању уређења пнтерконфеспоналнпх одрошаја .у Троједвпцн, са свога, ове године утаначеног, програма — на дело. Прешност, хитност и иотребу закона о тим одношајима наглашавамо и ми. Благодарни смо Србима поеланицима, српском клубу и г. Др. Недељковићу, да су у горњем питању заузели одлучан положај. Тако и нодабајет. Нарочпто смо им благодарнп, што су и покушавано верско конвертирање у Прогомељу и Дишнику нагласџли као један. не мали, разлог. донагиању захтеваног закона. Не мање смо захвални, већ сад. пзјави Његове Преузвишености господина Бана, гроФа Куеп-Хедерварија, којом је у што скорији нзглед ставио предложене захтевапе п тако потребне законске основе. (Изјава кр. ут. министра предоедника ) У прорачунској седнпци финанцпјског одбора угарског сабора,. код наслова: „Мпнистлрско нредседнпштво" прпзнао је Ђуро пл. Ђурковић „добру вољу" минпстра-иредседника код поступања са стварпма српске црквене аутономнје у последњим годинама. Говорник према „свом конзервативнол становишту", нпје био спорззуман са свима мерама и покушајима. који су употребљивани за уређење те ствари. Жељеног успеха нема до сад, те је наступила нека „вештачка пауза". Говорник ипак моли министра, да настави уређење српске црквене аутономије са жељеном стрпљивошћу и истрајношћу. — На то је преузв. барон Банфи одговорио да. строго узето, решење иитања сриске црквене автономије не оте-

| штавају противности међу владом и Србима, него у главном оне нзмеђу духовног и световног елемента. Миннстар не мисли да питање скине дефпнитпвпо с дневног реда ; и само ако је могуће, он ће га решењу прпвести. Но сва његова настојања узалудна су, док духовнн и световни елементи не увпде, да решење питања лежи у њихову пнтересу. (Женска учитељска школа сестара милоордница у Загребу шк. год. 1897/8). У ову школу уппсало се у почетку ове гак. године 35 Срнкиња. По разредима бегае пх у: I. II. Ш. 1\. — Течај за забавнгате 12 5 116 1 ученица. Међу овима ученпцама беше у I. разр. једна, која ће до Божића полагати пстп разред и онда прећп у П разред. По дкјецезама стоји број ученица овако: 1. П. Ш. IV. Забавиште Укупно. Архидијецеза: 2 2 3 1 1 9 Пакрачка: — 13 1 — 5 Горњо Карлов. 10 2 5 4 — 21 ' Врло озбнљна појава! (V чаот Да4оИско§ 1Лз1а\) На расправи пред судбеним столом у Загребу — поводом тужбе против уредника „Ка4. Глвга" ~ рекао је Др. Фрања Сневец у част тогалиста и његова уредника и ово: „Ја држим, у осталом, славни суде, да је управо иронија кад обзораши говоре да су за слободу, особито садашњи уреднпци „Оћгога" и „Ка^оИско^а Глв^а", где им сваки број дпше толпком несношљнвогаћу, да су свећенпцп, добри свеИеници прогласпли њихове листове револвер штамиом". „Мотиви његових нападаја нису верзки, то је само излпка ; прави мотиви то су политичкп. Па кад уреднпк „Каи. 1лб1а". каже, да је он као кргаћанин, као верни син своје цркве, морао нанисати инкримирани чланак и написатн га онаковим тоном, — онда му ја одвраћам на то, што ми је рекло впше људи: Кад би кршћанство или кад би сало католицизам био онаки, каки је у новије доба поступак „Ка^оИско" 1 1л§1;а", онда бп људи, којима је у истину стало до вере, а нпсу гледе тога индпферентнп, били присиљенп оставити такову веру и потражити другу. Исто тако је добро рекао један свећенпк, да последња опатица, која негује болеснике и обавља друга дела. мплосрђа, впше чини за кршчанство, — него оваковн апологете хригаћанстваТо је рекао бивгаи ректор Загребачког свеучилишта и сада професор истог и потпредседник земаљског сабора •— Др. Сиевец. „Ка1оИск1 1л84", одиосно његов уредник, до-