Srpski sion

Б Р. 3.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 37.

гојавлење, нек вам је сретан светли данак светатеља и просветитеља српског светога Саве, и нека сте благословеии на сваком кораку мудрог, поштеног, богоугодног рада и живота вашег. А да достанете и благослова свете и свемоћне деснице Божје, узносите се и мислима и осећајима ка престолу Ода небеснога. полазите цркву ревно и од свега срца, и помолите се Богу за спас и здравље своје, и домаћих својих. Молите се Богу, јер је тешко и живити и оистати, а још теже у напред поступити без моћна окриља, без заштите, милости и благослова Божја. Љубећи и полазећи цркву обгрлите једнаком љубављу и школу, јер су нам црква и школа два ока наша, два најјача, најпоузданија уточишта вере, језика и имена нашег. У љубави и оданости према својим светињама, останите и од сад у непромењљивој оданости и верности нрема светлој круни, земље Господару нашем, у чистој и сталној верпости и оданости нрема милој заједничкој домовини нашој, те да вас ни у врлинама грађанским нико не претече, нико не надмаши. Опасани љубављу хришћанском, негујете међу собом свезе братске, свезе пријатељске, и нераскидајте их олако ни у стварима већег замашаја, а некамо ли и за најмању, најситнију маленкост; јер живот без братских и пријатељских свеза — црна и тужна је пустиња и оку и срцу и души нашој. А да се учврсте и одрже свежи, чисти и искрени односи у друштвеном животу, пригрлите нравду и истину, ове светле и драгоцене украсе срца и душе људске. Пригрлите их, иа чувајући своје, не задирите у оно што је туђе, не закидајте никог и подајте сваком што је чије; јер закало траје што долази путем неправедним као што је и отето, увек и нроклето. Иравдом дакле и истином задичите и срце и душу, јер без ових светлих и одабраних страна лако се губи душа, лако гази образ, навлачи ненријатељство, па и сама клетва. Па благо сваком оном, ко се носи на

крилима правде и истине, ко је кадар да сваком смело и отворено у очи погледа, кога не мори ничија суза, не тишти ничија клетва, ко и леже и устаје ведра чела и спокојне душе, коме је најмекше узглавље чиста савест своја, најлепша одећа — образ и ноштење своје. Амин! У Темишвару, на Рождество Христов 1897. Горепоменути смирени Енискон Никанор с. р.

Основна заблуда нашега доба. — НротоЈереи П. Смирновт>. (Наставак.) Пријећи ћемо преко чланака у вшием степену пуних интереса, у којима Ле-Пле карактерише иородицу патријархалну и чврсту, гдје се чувају добра предања, која живо држе мир и ред и гдје осјећај родбинске љубави и опћи интерес стоје над грјешним егоизмом и кријепе дух умјерености и трудољубља; даље немирне породице, гдје нема поштовања авторитета старијих и гдје се све више и више осиљује нездрава множина младића, од којих (т. ј. породица) народ иде у назадак и иада у страдање. Уставићемо се на пошљедњем §. прве главе, којој је завршетак: „Добростање народа или биједа зависи од тога, да ли се иризнаје у народу првородни гријех или се пориче." Та је глава тако богата у садржају, да ћу је исписати. „У свијех је народа опћа цијељ радиности, да се достигне добростање, али сви за то не служе се истим средствима. Та разлика зависи од многих узрока, које су у свези с разликом у мишљењу и битним условима среће и добростања у човјештву. Та су мишљења многобројна и различита; али с погледом на Јевропу и азијске стране, које су до ње, та се разлика своди у двије пгавне науке. По једној науци, која се ето већ више од вијека шири с нарочитом силом на западу, сви се људи рађају с једнаком наклоношћу добру, т. ј. идејама и чинима, који воде човјека срећи. Данас, кад наука сваки дан открива нове истине, родитељи би водили своју дјецу у заблуду кад би нродуживали упућивати их на вјеру у предања прошлог времена, које је ироиовиједало значење нараственог закона. Њи-