Srpski sion

В р. 8 . „ОРП СКИ СИОН."

заветном свештенику нужно свештено одело, да би и он могао и смео вршити узвишену службу своју. И ако је новозаветни човек и односно свештеник „син и насљедник Божји кроз Исуса Христа" (Гал. 4., 7.), па и „брат" Христов (Јевр, 2., 11.) — инак је њему при вршењу службе Божје нужно нарочито, свештено одело, јер је његова служба од службе старозаветног свештеника куд и камо виша и савршенија. Разлика између службе стаиозаветног и новозаветног свештенства управо је така и толика, каква и колика је између „роиства и синовства", старозаветног и новозаветног човека; управа разлика је та још и већа, разлика је та она и онакова, која и какова је између самог предмета и сенке његове. (Јевр. 10., 1.). — Какова и колика је разлика између службе старозаветног и новозаветног свештенства, то нам је врло лепо показао и доказао онај св отац и учитељ црквени, ко.ји је написао већ споменутих „Шест књига о свештенству," а то је негдашњи Цариградски патријарх, св. Јован Златоусти. Па чујмо и ночујмо, шта о новозаветном свештенству вели тај Златоусти светац! „Свештенство се истина обавља на земљи, али оно има значај небеске уредбе. И то с пуно права. Службу ову није установио човек, ни анђео, ни арханђео, нити ма ко.ја створена сила, већ сами Господ, те је и призвао оне, који још у телу бораве, да наочигледном представе службу анђеоску. Због тога мора свештеник бити тако чист, као да стоји на небу посред оних сила. Та јесу ли већ биле за страхопоштовање и пуне светога страха оне ствари из доба пре благодати, као прапорци, шипци, камење на прсима и оплећку, каиа и повеза, дугачка хаљина, златна плоча, светиња над светињама и она највећа тишина но том мјесту. А ако ће ко да расмотри ствари у добу благодати, видеће, да су све оне ствари, нуне страхопоштовања и светога страха, незшшпе спрам ових, и да и у овом вреди оно, што је о закону речено, да ту наиме оно, што је славно, није славно, ради веће славе. Јер кад видиш Господа принесена на жртву, да ту лежи и свештеника, где над жртвом стоји молећи се, а сви окрвављени драгоценом крвљу њеном, мислиш ли, да си још међу људима и да на земљи стојиш, ниси ли на једној узнесен на небо и не гледаш ли чистом душом небеске ствари, гонећи све те-

О тр.

лесне мисли из душе?.... Замисли Илију и онај многобројни народ око њега и жрФвгр 1 постављену на камен; сви други су мирни п: $" муче, једини се само пророк моли, од једа^ВД 11 ето с неба пламена на жртву: Све је то ди^б" 1 и чуцновато. Но обрати се сад к ономе, шт# 0 се овде догафа и видећеш, не само оно, 1ћт# 1: је чудновато, већ и оно, што превазилази сваМ 11 чуђење. Ту на име стоји свештеник, кој#'^ 1 ! неба своди не ватру, већ духа светога; сн ! 1№^ дуго моли, но не да ддамен, на небесима заНа 211 љени сажеже оно, што је доле постављено, него да благодат сиђе на жртву и тим запгШЛ душе свију и учини их светлијима од сре(ђЗ& п ватром очишћенога.. (III. књ., глава 4.4^" У Вучковићеву преводу стр. 49. — 51.) ,Јжа Дакле: старозаветном свештенику, да Ш* 1 могао и смео вршити службу своју: приноси^ 11 „жртве и дарове", или јасније, да би сиШ' 1 „прстом својим, у крв животиње на жртву нри^-" 1 нете умоченим номазивати рогове олтара; $Р би могао и смео „крвљу јунчијом и јарчиј#& а кропити олтар озго у наоколо"; или да могао и смео „спаљивати на олтару" извес1& т делове, а баш и целу на жртву принету вотињу — нужно је било нарочито, „посве** 11 ћено" одело: а новозаветном свештенику, који' : <р служби својој стоји крај самога „Господа Нб, п жртву нринесена," и ту се „дуго моли," Ш' л молитвом својом „своди с неба духа светоМ а на жртву" бескрвну, и спрема вернима „правСИ јело и право пиће", истинито „тело и крв #м Христову (Јов. 6., 55.), које ће „јело и ииће Ци „запалити душе свију (верних) и учинити их св^Ч тлијима од сребра ватром очишћенога — њему да није нужно нарочито, свештено одело?! -шч Има ли разумна човека, који тако мислитиф! има ли иоле побожна Хришћанина, који т0'1 веровати може ?! 9Р Таку ћемо веру наћи само код — „верних^Ф 1 (Наставиће вв)!И I Одговор на питања из паетиреке (« пракее. (ЈД РеФерат јереја Светозара Грубача. Ча УП. оа „Неки свештеници свеше дваред воду: на навечерје Вогојављења и на Богојављење а други само на Богојављење, шшо је ира--' вилније? и еа