Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

за актуара гимназијскога Иатроната у Карловцима ; и као такав службовао је до 10. новембра 1896. којега дана је именован натријарашким мандатаром у удовој енархији Будимској. 1897. 15. (27.) јануара именован је, на предлог кр. угарске владе, од Његова Беличанства за администратора удове дијецезе Будимске. У седницама св. Архијерејскога Синода, отвореним по кр. комесару преузвишеном господину барону Федору НиколиЛу од Рудне, 2 (14.) јула 1897,, предузет је избор епископа истој дијецези, но исти је остао без успеха, пошто је на двојицу од биратих кандидата пао једнаки број гласова, међу којим кандидатима је био и данас изабрани епископ Будимски високодостојни господин Лукијан ВогдановиИ. У продуженим седиицама истога св. Архијерејскога Синода, 28. новембра (6. децембра) 1897. године, изабран је архимандрит Беочински и адмипистратор Будимске дијецезе високопречасни господии Лукијан БогдановиЛ једногласно за епискоиа исте дијецезе. Превишњом одлуком, изданом у Бечу 8. (20.)јануара о. г., благоизволело је БВегово Величанство, наш премилостиви цар и краљ Франц ЈосшЈј Први тај избор најмилостивије одобрити. Новоизабрани епископ положио је нронисану заклетву у руке Његова Величанства, за Превишњега Му борављења у угарској нрестоници, дана 9. (21.) Фебруара о. г. Посвећење новоизабраног епископа Будимског, високодостојног господина архимандрита Лукијана БогдановиЛа извршиће сутра, у недељу, (13.) марта о. г. Н>егова Светост, патријарх српски Георгије БранковиЛ , са високонреосвештеним епископима Жихаилом Груји&ем и Гаврилом ЗмејановиИем. Мали одломак из „Рјечника црквеноеловенекога језика" од Јована Живановића Г р а д и адвераб. бгОро Шећег, аиГ, \уоћ1ап, ћјег, а значи и вријеме: Мзћег. Мз јеШ, долази од глагола грдсти: грАдВ, грАдеши — грддбта, гр/лдо^х и т. д. уешге, 1ге. Гр-лди управо је императив од грдсти и

спао је на адвераб према грчком ЗеОте 1пећег, ћегап, гдје је тг лични наставак, који вербализује адвераб, као и у сриском: овамоте: Гусле моје овамоше мало. г р а д и као адвераб значи овамо уз глаголе, који зиаче мицање, а уз глаголе, који значе мировање, значи ту, овдје: Ук -кд^куо /их Жи >гс«и5 к8пинонј л гакиен = иад, грдди страннкши уставм сод - кланнал : гакц ; ео спасесА огнк нос / мри д ^ ккл , ск - к го = носна рождши Елагод * ктмд , вх Јшрдлнскп^х жс стр^а^х гаклЕна . (Зборник стр. 166.). У матици гласи то овако: 'Мбргу та МмагТ т^ј [Затф бгбгсург^а, огбро ^гуосд гкароТасу г^гсрјааргуа. '); уар агашатас тсорсророоЈа ПарЗ-гуо; агХаасророу тгхобаа тоу гОгругту, - /. Тороа^оу тг рг ! .|)'рх лрозббфсургуа. г р а д и као адвераб нема у Миклошићеву р.јечнику и ми ову пјесму са словенскога не бисмо могли никад превести на српски да је нијесмо испоредили са грчком матицом. Тако у овој пјесми не бисмо знали ни шта оуставх значи да нијесмо испоредили са грчким ^гајход. О-гарбд значи закон, који је Бог одредио, поетааио, а уброс; значи закон, који су људи донијели, одредили поставили. Тако и придјев стрлнена не значи овдје реге^гшиз, него цп§е№бћп Псћ, ипегћбгћ Кад све то знамо, а то смо могли сазнати само из матице грчке, онда можемо покушати да ту пјесму са словенскога иреведемо овако : Сазнасмо оно што је јављено Мојсију у купини, оно што је ту (овдје) учињено нзобичним (ванредним) законима Божјим: јер тако се дјевојка спасе носећи огањ, родивши добротвора, који светлост носи, а који се у Јорданским струјама јавио. Отраненх 3. 1.) регедгтиз 2.) ип§е\?бћпНсћ, ипегћбгћ вид. грАди . 0 \|- стлвх т. 1.) устав, геди1а с1есге!ит, типик 2.) окарбс;, закон Божји вид. грдди | 1федри >нх т . асргбро&у. Аћ1п1ћ К1оаке. ii лфедрижол1 & из ^ одитх (Мат. 15. 17.). Не ће значити „главно црево човечије" као што у „ Великом Сборнику " Димитрија Поповића етоји и као што бих рекао да је мислио и владика Никанор Грујић у својим „Прил^твали " 'Асргбрсоу долази од атсо и гбра, с1ег Зћг, с1ег 81ић1, (Заћег с!ег аћ§ебоп(1ег1е бПг, г1ег АМпН, С1оаке. (вид. ЗсћпШг — Сгпесћ.(1еи1бсће8 \\ / "Ог1егћисћ). Из реченице у матици види се да ће асргбрсбу значити проход: ха1 е1д тоу асргбрша гхјЗалХгта1 и избацује се