Srpski sion

Б р. 1В

мена чува Он Исуса, даје Му своју светлост и Своју сплу. Никаква опасност, никакве сметње не задржавају Га у вршењу Његове узвишене задаће; тај перијод назива Он са дванаест сахата днзвне светлости. Он зна, да дело Његово још није довршено, и то Његово знање слаже се потпуно са Његовим уверењем. Мирна храброст, коју добија Он у савршеном јединству с Вогом- Оцем, била је једна, од главних црта моралне красоте Његове. Нешто доцније мислећи о догађају у Витанији, рекне Исус Овојим ученицима: -— „Лазар наш пријатељ заспа; него идем да га нробудим." Он је говорио о смрти Лазаревој, а ученици схватише речи Његове буквално. Не проникнувши тајне мисли Учитеља Свога и не видећи ништа добро на томе путу, пуном сваковрсних опасности, рекоше ученици Исусу: — „Господе! ако је заспао, оздравиће." „Тада имИсусуправорече : Лазар је умро". „И мило ми је Вас ради, што нисам био онамо, да верујете: него хајдемо к њему." Те одлучне речи побудише храброст једнога од ученика. — „Онда Тома, који се зваше близанац рече ученицима: хајдемо и ми да помремо с Њим." За објективна историчара, кога не задивљују чудеса, који неће ни изнуђавати смисао, нити изврнути причање, очевидно је, да је Исус, налазећи се далеко од Витаније, но Овоме Божанском знању знао за гмрт Лазареву. Смрт се морала догодити онога дана, када еу Марта и Марија нослале да јаве Исусу о болести Лазаревој. Од Витаније до Бет-Араба, који лежи с десне стране Јордана, има 7—8 миља. На сам дан смрти у вече Лазар је био по јеврејском обичају балзамован, обвијен мртвачким покровом и сахрањен. Исус је чекао два дана, пре но што је на пут пошао, само да четврти дан узмогне стићи у Витанију. Већ је прошло четир дана од смрти Лазареве. Својевољном пак закашњењу Исусовом није могуће истраживати другога узрока, осим у ишчекивању заповеди Божјих, према којима је Он удешавао сав Свој рад. Ми се повађамо за хиљадама разних узрока, за хиљадама гадних каприса; Исус не тражи никакве земаљске сласти у опћој чове-

чјој или личној жељи. Виши одлучни покретач Његових поступака је — воља Оца небеснога. Покоравајући се њој, заборавља Он нежно иријатељство, које Га гони да иде и да утеши сестру Лазареву. Али час утехе доћпће у своје време. Ако је утеха и доцкан дошла по наредбама више вол 3 е, то је ради тога, да чудо, које ће се имати извршити, учини величанственијим, славу нак Оца небеснога и Његова Сина јавнијом, а веру свих чвршћом. Када је Исус, идући поврх обронка горе Ел-Келт, дошао на висину где лежи Витанија, рекоше Му, да већ четири дана има од како је Лазар сахрањен. То је било за породицу време тешке жалости. Многи Јудеји. међу којима беше и Христових ненријатеља, дођоше из Јерусалима да утеше Марту и Марију. Чувши да Учитељ иде, свагда жива и вредна Марта, не гледећи на своју жалост, пође Му на сусрет, оставивши међу тим Марију код куће. Спазив Исуса кличе Марта : „Господе! да си Ти био овде, брат мој не би умро." Тиме хтеде она изразити Исусу своје уверење, а не укор, јер одмах додаје. — „А и сад знам, да што заиштеш у Бога, даће ти Бог " Исус јој обећа нешто неизмерно много, нешто што је сву њену наду превазилазило и у њој веру поколебало. — „Њус јој рече: брат ће твој устати." — „Марта Му каза: знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дап." То је она рекла поводећи се за опћим веровањем целога израиљскога народа. а напосе фарисеја, да ће побожни Јудеји васкрснути у почетку царства Месијинога.* У обећању Исусову Марта је разумела опће веровање; али чему већем није се смела надати. Да би је Христос ободрио, иринесе њене мисли на Себе и рече јој. — „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у Мене, ако и умре, живеће." — „И ни један- који живи и верује у Мене неће умрети за увек. Верујеш ли ово?" Никакве речи нису могле тако утецати и соколити, као ове речи Исусове пред тајан* 11р. Даанил. ХП. 2. Књ. Еноха 51 1; ДревЛудеВск'н. XVIII. 1. 3; Воива јудебек. VIII. 14; Млзсћ, 8апћес1г., X. 1 Рјгке Аћо(. IV. 22.