Srpski sion
Б р . 13
„СРПСКИ СИОН".
С тр . 197.
решинама као основ да узаконе своје престуне — Јпотребљен је сад против Исуса супрот П] авди и правосуђу. Исуса треба предати смрти, рекао је првосвештеник, јер је у интересу народа. За по столећа касније, Богом надахнути Јеванђелист иричајући тај факат, види у речима Еајафиним пророчки смисао. Првосвештеник је и не знајући изразио мисао и вољу Божју. Смрт Исусова била је неопходна. — „И не само за народ, него да и расејану децу Божју скупи у једно." 3 Преступи заузимају своје место у историји човечанског развића. На.јвећа неправда пресветоме Суштаству била је у то време почетак обнављања човечанства и царства Божјег. Синедријон је видео у смрти Исусовој једини начин опћег сиасења. Та неправедна смрт треба да буде лек од Бога наложени, да се излече свеопће изопачености и пороци. Света крв Исусова проливена крвничким рукама, то је река живота у чијој води ће деца Божја наћи за себе увек помоћи. Стога велики догађај васкрсења Лазарева, који се може и чудом пријатељства назвати, имао је у животу Исусову, међу другим иоследвцама, и кобан свршетак. Он је утешио жалост оне породице, коју је Исус нежно љубио, повратио јој је онога, кога су тако горко оплакивали, Он је засведочио Своју божанствену власт над смрћу, ноказао је искреним срцима, да је Он — посланик Оца небеснога, Син Божји, Кога свагда Отац, Владикл живота слуша; у исто време .је Он раздражио завист својих непријатеља, побудио синедријон да изда коначну иресуду, и изазвао је председника врховног савета да изда заповест, која је гласила на смрт у име опћег мира и спгурности. Све што је годину дана раније предсказао Исус у пустињи Витсаиди, када је полазио у Кесарију Филипову — на велику забуну својих ученика — о својој жалосно.ј судбини, о гоњењима, која га у Јерусалиму очекиваху од стране началника, старешина и нрвосвештеника, све се сада показало у сво.ј својој збиљи. Његове проповеди у Јерусалиму, Његови позизи на народ, Његово учење о истинитом и вечном царству Божјем и о Месији, Сину Божјем, Његова чудеса, Његово милосрђе, све то није могло победити заслеиљене непријатеље и не8 Јован, гд. XI. 52.
пријатељство обезоружати, напротмв све је то распаљивало Његове непријатеље, служило као предзнак страшне буре, и спремало крај, којим се имао разрешити земаљски живот Исусов. Тај нови и опасни положај Исусов описан је веома јасно у четвртом Јеванђељу; у осталом само нам оно једно и говори о служби Исусовој у Јудеји и спаја опасност Његова положаја, која се сваким даном увеличаваше, с фактом васкрсења Лазарева, као последица његова неиосредног узрока. Та се опасност спрема ностепено, нри свакој новој појави Исусовој у Јудеји и снаја опасност Његова положаја, која се сваким даном увеличаваше, с фактом васкрсења, Лазарева, као последица његова непосредног узрока. Та се опасност спрема иостепено, при свакој новој појави Исусовој у Јерусалиму; она постаје све већа и грознија, нрема томе како силније и енергичније одјекује Његова реч, која учи великим истинама, како Његова чудеса све више и више делу.ју на народ, који се клања сили Његовој. Чудо које је Исус учинио у Витанији било је грапица успеха Његова рада. Као што се служба Његова у Галилеји завршила чудом умножења хлебова у пустињи Витсаиди, тако н васкрсење Лазарево завршило је службу Његову у Јудеји. Тачно и подробно причање о чуду васкрсења Лазарева, којега сведок беше сам -Јеванђелист, брани исто од свакога нападаја критике. Па ма колико да је чудан тај факат, али његова истинитост схватљива је за свакп разум, који је без предрасуда. Критика пантејиста и ма#ријалиста доказује, да је то чудо немогуће. Мртви се не дижу ! Доказује она без икакве апелације Историја јој ставља напротив неколико случа.јева, да су мртви устали; а разум признавајући Бога, као лично Суштаство, свемогуће, не види немогућносг, да Лазар, пробавивши четири дана у гробу устаје и излази из пећине на реч Сина Божјег. Створпти из ничега; дати живот ономе, што не живи; вратити га ономе, који га је изгубио, — све је то можно за свемогућу силу Сина Божјег. Но Лазар није био мртав, него се наназио у каталептичном сну.* Сведоци тврде да је био мртав. „То је невероватно," говоре они. Историја је цео низ невероватности за наш ограничени ум. Ми не можемо иостићи ни један * Раи1ив, ЕхеД. НапсНгасћ.