Srpski sion

БР 16

и епископи, уверавамо се из речи, које је ап. Павле рекао малоазијским „старепшнама": „1Тазите на себе и на све стадо, у коме вас Дух свети постави владикама, да посете цркву Господа и Бога, коју стече крвљу својом." (Дела 20., 17. и 28.). Овде дакле апо^тол „старешине црквене" назива „владикама," или по грчки „енископима." И тако самим св. писмом јасно доказасмо, да „еиископи, презвитери," а баш ни „ђакони" не беху у цркви Христовој „тек ради ствари земаљских", да то не беху неки старатељи и управитељи „ствари земаљских"; него да то беху, као што и данас јесу баш — „душесгаратељи," као што то и св. ап. Павле сведочи говорећи и саветујући Хришћаннма: „Ономињите се евојих учитеља, који вам казиваше реч Божју"; и даље: „слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше." (Јевр. 13., 7. и 17.) Од овога ни сунце јасније није, нити бити може. 4.) Да своје упорство и тврдоглавство у одрицању иотребе свештенства у цркви Христовој још и боље засведоче и крунишу, назарени веле н тврде и ово: „Што данас иостоји некако свештенство, то је тек једно нецрквено људско дело, то је необуздана самовоља," јер „свештеничка служба. не истиче из св. Духа, него је то резултат човечјега разбора". То и тако назарени, а шта и како аиостол? „Пааите на себе и на све стадо, у коме вас Дух свети постави владикама, да пасете цркву Господа и Бога." — Апостол изрично казује и сведочи, да „Дух свети ноставља владике у цркви Господа и Бога;" иа је ли онда истинита горња назаренска? Или ћемо зар више веровати назаренима, него аиостолу?! Него збиља! Од кога би и могла потицати служба, или боље власг свештеничка? (Наставиће се.) Мали одломак из „Рјечника црквеноеловенекога језика" од Јована Живановића 1.) Боскрсс1н'к. п. (кЋскрксспшс) АиГег81ећип§ долази од коскре.сн8ти 81сћ егћећеп, аиГегеТеНеп: ксскресеије ткое ХрУсте спдсе, аг» гмн П010Т& на ншеск\-х и насх на зшли спо» дови чистк1лга сердцел1х теб8 слакити (Збор. 366.). Овде је коскркенје интранзитивно, јер долази од интранзитивнога глагола коскрЕснВти.

2.) ЕоскреснВти II. коскреснВ, снеши — снбтх; коскрко^х; еоскрссх ; коскрЕСЛХ. 81сћ егћећеп, аиГегвТећеп : Хрјстоса к^скресе из Л1ЕрТВК1 )(х, СЛ1ЕрТ1К) СЛ1ЕрТК попракх, и С8ЦШЛ1Х кх грок^х жикотх дарокакх (Вбор. 366.). Глагол је интранзитиван. 3.) ЕоскрЕсити. VI. (в-Ескриснтн) КОСКрЕ= ш8, сиш8 — коскресатк; коскрЕси^х; коскре= сикх коскрЕшк; коскрЕсилх. аиГегеТећеп шасћеп, аиГег\\ т ескеп. Глагол је транзитиван: Ое же естк кола послакшаги) л1а, да ксакх видаи скша и к^кр^АИ кх него, ил*атк жи« котх к*кчнк1И и коскрЕшВ его азх кх по= сл-кдији денк (Јов. 6. 40.) И ја ћу га васкрснути у иошљедњи дан (Бук.) 4.) Е о с к р е ш е н I е . п. (вт.скр-кшешс) Аи!егшескип^. транзитивно, долази од кзскрЕсити: Н изк1д8тх соткоршУи клагад кх коскрЕшенI е жикота, а соткорш'|'и 5 л 5а кх коскрешЕ« нЈЕ с8да. (ЕоскрЕсити жикотх, коскрЕсити с8дх) (Јов. 5. 29.). Рече же еи 1ис8сх: азх есл^к коскрЕШЕнЈЕ и жикотх. (Јов. 11. 25.). Разлика је дакле између коскрешЕНЈб и коскрЕСЕнЈЕ. Прва ријеч значи АиГегшескипд, а друга АиГег81ећип§ У грчком језику има само осубсахосснс, и схваћа се транзитивно и интразитивно, те по томе значи и кос= крЕШЕнЈе и коскресенје, као што је и у српском језику васкрснуши интразитивно и транзитивно т. ј. васкрснуши кога. У црквенословенском језику имају два рербална супстантива, која се по својем значењу разликују и по томе се види богатство облика у црквенословенском језику. По свему том држим да је архиепИскоп пети нослије светога Саве Никодим, који је превео 1319 г. или 1318 г. Типикк гсроусалил^ксккш скетлго Оаккш и у којем има и тропар на Иазареву суботу, боље нревео тај тропар од црквепословенскога, како га данас ми пјевамо у својим црквама. Ево како га је архиепископ Никодим превео: СОвцЈЕе ккскр-кшешс пр-кждЕ скон; л^оуккж изк-кфаи; изх Л1рктккш^к ккскр-кси Дазара Е«же нашк, т-кл \же и |ИК1 гако ч»троци пок'кднкне шкразкш ПрИНОСЕ1|1Е ТЕБ'к ПОВ'кдИТЕЛ|« СЛ1рКТИ вкзо\|ч1и 1СЛ1К: шсанкна вк ккишш^к вллгословенк греди кк ил!Е господне , Ја мислим да је архиепископ Никодим боље превео Тг^ хосуују ач&атаам са Окфее ккскр^кшЕншс него што је црквенословенско СЗвфЕЕ коскрЕсен1Е, јер овдје а^аашас? треба транзитивно схватити, као што га је ар-