Srpski sion

Б р . 22

„ОРПСКИ

СИОН«.

Г1а онда вели ово: „Ако рак <1о1>го аћуаОто увИко хпашопотапје, в1о §а аакпта га паз 8уе1коуша ву . ароб1о1а, а опЈа уеПка гагНки ЈгтеДји пабгпа, па коЈ1 ћј зто ЈгеђаП 1и вуеЉоуит 81ауШ, ј пас1па на коЈ1 ји гаЈ84а з1аушо, гаг пе 1тато тоГс1а гах1о§а 8аш1 зе1л зробПпиИ, кас! ргошЈзПто, како ее та1о Ш п1з(а пе окопаеијето (Јагот 81о пат §а 0111 1оИкш( 1ги(1от 1 1оНк1т тиката 1 ГНуата ргЊаУ18е 1 озкауие? Тај рпког Ит је оаћтд розЈо паз је 1 ват 8У. 01ае Рара Ееоп XIII. 8а зуојот епеЈкИкот „бгапЈе типиз" рогтао 1 оукзНо, с!а зе Нт <1агот ро81игшо, 1 роЈакпио пав 1 оћоЈпо! А гш? ЈаШкијето паЈ пааот пе81о§от, 1е рпроуџеЈато о ишЈ1, о је(1]И8 уи егкауа, а каЈ 4ато, тшоИагЈто зу . аров1о1е, ^1ауп1 4ете1ј ишје. Ваз 8Т. ароб^оИ Ош1 1 Ме4ос1, зи као §1атп1 1ете1ј јесИп8(;уа. ЈеЈпи 1е 1б4и ујеги уат Јопезозе, јеЈпо§:а 4е 1б1 ;о ^а угћоудо^а vi Ј1ј1уо ^а §1ауага па гет1ј1 зу . Оеа рари, птзкод Мзкира, као 2акош1о§ павЏеЈпЈка зу . Рећ'а 1 патјепјка 18И80У08 рпгпауаћп." Па онда завршује: „№ ка(оИе1 оЈап1 Рекоуој 8У. 81оПеЈ, коЈ1 и Шти угЛто вгеЈШе пабе^а јеЈшз^уа 1 зу . Оеи к1апјато, као гакопИот паз1јеЈп1ки 8у. Ре1га, као угћоупот §1ауаги сгкуе, §1о гаЛто Ја рпуибето к (оти вШеги 1 4оти згеЛМи о1иЈјепи ћгаеи? 1Ј 8оћј1 1је1ов зи ргозкуШ ћ1а§Јаи зу . Сш1а 1 МеЈоЈа пајуееш 81ау1јет, и којет ви зе зројШ 8У1 81а1еГ1 риеаибкуа, з1игк|еп1 1 пе 81иГће1п кги§оу1, и јеЈпи пјее, екау пагоЈ. Сети риМашо Ја па Јги§'1 ргеЈпјаее?" На оваке дрскосгн језунтског морала не зна човек шта да одговорн. Морамо се прво запитати да ли ти римо-католиди којп овако пишу, говоре и мисле, држе да је лаж морална а истина неморална; да ли они више верују у виховог „св. оца папу" или у Бога истинога и у оиће верују ли у Бога? Јер наметан човек мора овака шггања стављатн сеои кад ирочпта горње редове „К. Јлв^а". Они који су створили одеплење од праве једне, свете, католичке (саборне) п апоетолске цркве својом охолошћу и неистинама, они који се усудише стварати догмате, онп у чијој историји кипти гад и неваљалство: латинско царство у Цзриграду, Авињонско роиство, реформацпја, инквизиције, Језунтпзам „св. оци": Стефан УШ., Сергије Ш., Јован X, па сип овога Јован XI, па Јован XII. папа од осамнаест година и т. д. и т. д.; ти који треба Богу да се моле за онроштај грехова и иокајннчки као заблуделе овце да се врате у крило св. православља, ти који св. православну цркву треба с плачем да моле за опроштење што су је тако дуго и горко кињили, гонили како ни римски владари у првим вековима хришћане нису гонили, ти псти који су кињили, на одговорност позивали и осуђивали св. словеноке апостоле Ћирила и Методија баш због шпхова православља због њихове борбе против римо католицизма па још ови који су у први мах примили од св. Словенских апостола кад ови путоваху у Рпм на суд, право-

славно Хрпшћанство — да ти се Бога не боје и људи не стнде него се гордо размећу и смеју да тврде да су свети апостоли признавали: „јеЈпо;* 4е 1з1о8а \тћоупо§:а ук11ј1уо§а §1ауага па геш1Ј1 8у. Оеи рари. шпзко§а Мзкира, као гакопИоЈ!: пазЏеЈшка 8у. Ре1га 1 патјез^пка ћизуо^".!!! Та у овим речима, сваки онај који је сачувао апостолску веру, који је сачувао онако учење како су нас Словене нравославне учила света браћа Ђирило и Методнје — видп грех, види богохулство. II онда, крај свега још ми треба да пређемо у унију ми смо отуђена браћа!!!. Милостивп Боже буди милостив овој заблуделој браћи, умудри их, просвети их истином, откри им евангелије правде, сједини их са светом саборном апостолском православном црквом. Свети апостоли Ћироло и Методнје опростите за грехе заблуделој браћи просветите их духом истине. с којим просвећавасте свет док кроз њега нроносисте светлост науке Христове: опростите заблуделој браћи јер не знају шта чине. И. („Кирило-методијевац не може лосле смрти да нађе ни гроба на Кирило-методијевој Морави.") Под овнм натиисом доносе чешке новнне белешку пуну оправданог узбуђења и осуда, која карактсрише хришћанску свест и толеранцију римо-католичког свештенства. У Оломуцу је недавно умрло дете од седамнаест месеци нознатог иублицисте словенског дра Карла Живнп-а. Дето је крштено у православиој вери а кумовао је екселеиција Владимир Карловић Саблер други врховни прокурор св. синода руског. По смрти детовој мати оде до свештеника римо-католичког н замоли да дозволп да се дете сахрани у римо-католичком гробљу иошто у месту нема гробља за православне. Свештеник одговори да он од своје стране дозвољава али само у оном делу гробља где се сарањују некрштепи, самоубице и мртваци те врсте, осим тога нанесе увреда православним Хришћанима и евангелицима. Јадна мати од бола да свисне, прибере се и телеграфски се обрати на арцибискупа но имену Коћп-а и плати одговор, но одговора не доби. Не остаде друго већ се обрати на нолитичку власт и ова је посредовала, али без успеха. Већ је сриски православии свешгеиик из Беча опојавао дете кад ал стиже црно на бело од арцибискупске конзисторије, да се иевинашцо може саранпти уз самоубице ит.д.! Родитељи детињи уједени за срце норед туге и душевнога бола добију дозволу од евангелнчкога свештеника и саране дете на евангеличком гробљу. Евангелички свештеник се одазвао тужнпм родитељима најлепшом предусретљивошћу и љубазношћу.