Srpski sion

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 24.

цркве и народа. То је доказала и историја, па и најновија акција против иолитичкоцрккених реФорама (Др. МихајловиК нешто ириговара. Др. МаксимоваИ му нримећује: То иису разлози него суми.ичења). Мч смо данашњим саборским изборним редом у тосвду једне иеправде према свештенсшву своме, као што је и држава у иоседу многе ненравде према автономији нашо.ј. Кад тражимо од државе репарацију те неправде, треба исто и ми да учинимо и према свештенству. Др. Миша Михајловић изнео је пред нас грозиу перспективу — то нису разлози, то су све саме бојазни, сумње и сумњичења. Ово долази отуда, што се ми бавимо више са иолитиком него са Уставом Но имајмо пред очима само Устав и окапимо се политичких обзира, па ћемо одма друкчије судити о предложеном У» ставу. При градњи народно-црквеног Устава у Саборском Одбору имао сам пред очима доктринарно сам Устав јп 1ћез1, а нисам се обзирао на политичке околности, које постоје, осим једино на оне државне законе, што дапас важе и које ми не можемо игноровати. Што је држава ириграбила себи IX. зак. чл. од 1868., то не можемо оборити, томе се морамо поклонити, јер то променити не можемо. Као доктринар стојим на основи XX. зак. чл. од 1848., дакле, на слободи вероисповести; као кодиФикатор морам да имам пред очима IX. зак. чл. од 1868., ј ма да га иначе перхоресцирам. Слобода цркве наше обезбеђена је XX. зак. чл. од 1848 . али је она ограничена IX. зак. чл. од 1868 , исто тако, као што је и посебним закопом о народностима ограничена земаљским уставом обезбеђепа равноправност свију грађана. Сви наши сабори од год. 1869—1874. били су због тога у опозицији нрема IX. зак. чл. од 1868. У свима пројектима нашег устројства, што су грађени на тим саборима, сабори су у уводима тих устројстава позивали се осим државиих закона и на наше стародавне обичаје, традиције, и народне привилегије и тражили: да сабору спада у делокруг осим самосталне управе

цркве и школе и све оно друго, што се темељи на народним нривилегијама. Уз саборско устројство од год. 1870 , израђен је и саборски изборни ред од год. 1870. на пајширој, нривилегијалиој основи. Данашњи изборни ред, дакле, ноникао је из тог пашег иривилегијалног становишта, које је у очитој онреци за IX. з. чл. 1868. Влада је иогрешила када је год. 1870. потврдила саборски изборни ред, а одбила оно Саборско Устројство са којим је тај изборни ред био у свези, јер оба та законска предлога стојала су на једлом истом и то на привилегијалном становишту. Године 1874. приморани смо, да станемо на становиште IX. зак. чл. од 1868. и донели смо познато Саборско Устројство наше од г. 1874/5. ТТТ то сад Епископат иште промепу саборског избориог реда од 1870., основано је на том нашем Саборском Устројству од 1874. Стварајући то Устројство ми смо тада при одређивању и обележавању делокруга саборског учинили иакт са својим енископатом. На темељу тога пакта, узакоњеног у саборском устројству, потпуно је оправдан захтев епископата, да се изборни ред доведе у склад са начелима постојећег саборског устројства. што је установљено на темељу IX з. чл 1868., који нас је ограничио на црквено пол.е. Замера се и то, што се градио Устав, Та организовање наше било је увек на дневном реду од почетка саборисања 1869. год., па све до данас. Организовање наше није, дакле, као што се то радо каже, диктат владе, није дело ничије, оно је ли продукт нашег саборскога рада из год. 1869. до 1897., компилација досадашњих установљених и неустановљених уредаба, које спадају у оквир устава, — а вратили смо се на наше старо становиште од године 1869.: да градимо себи један нарЈДНо црквени устав за то, да немамо после више иосла са владом, пошто ће ноједине уредбе наше, које нам буду потребне на темељу тог народно-црквеног устава, да извиру из нашег автопомног законодавства, слободно и самостално. Једноставан устав, дакле, значи еманципацију од сваке државне ин-