Srpski sion

Б р . 26.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 409.

гају мајчином крилу, те онде траже уточишта, а она их закриљује и чува. Тако треба и ви да одољевате и нобеђујете разна искугаења, која на вас и на вагау прадедовску веру насрћу. Наиђе л' ко на вас, на је рад, да вас у вери поколеба, а ви бегајте крилу мајчином, св. цркви и православној вери вашој, па оиде тражите нрибежигата, која ће вас жарко нригрлити у своја недра и сачувати вас од напасти и искушења Но ја, као свегптеник ваш, захтевам од вас јога и више гата, наиме: да ми у мом послу са отпадиицима нагаим будете у помоћи. Трудите се да све оне отпаднике св. пркве нагае, који су жалења достојни, већма него и они по лудницама, да поуком, лепим примером и опхођењем, благо и питомо наговарате и себи придобијате и да те болесне синове лечити нокушавате. Јест болесиа су та нанта браћа отпадници, па ма колико се опи трудили да ма кога од вас болесним дахом њихним окуже, ви само стојте чврсто, па не малакгаите и сами, да их на прави пут изведете, ако пак то не иде, онда их само сажаљевајте. Али то говорим онима. који су чврсти у вери својој, који су кадрг одолети тим назаренским отпаднипима; а онима иак, који су слабо утврђени знањем у вери који се и сами колебају, тима велим: „Клонише се ших оттадиика. избегава]те њихове сасшанке и разговоре." Браћо! Христос је учио, апостоли су учили, црква нас непрестано учи вери нагаој, и ми смо дужни слугаати науку ту, односно проучавати пауку ту; јер ако ми њу не слушамо и не поучавамо, већ незнањем грегаимо, то је онда наш грех, наша погрешка, јер особито у данашње доба много иам ваља знати. Данас имаде школе у сваком сеоцету, писати, читати данас ретко ко да не зна, а побожних и верских књига данас имаде јеФтиних, данас се ви редовно од ваигах свештеника катихетички и верски ноучавате — ко дакле хоће. да се разиих искушења сачува, на да чврст, сталан и непокелебим припадник своје православне вере буде, тај мора онда веру своју проучавати. Многом Србину оскудева иужно верско знање, јер је многи заборавио већ и изгубио из вида своју

православну веру, па је према њој ностао равнодушан. Многи их је данас, који се Богу никад не моле, који цркву не похађају никако, који недељне и празничне дане не светкују, који се никад не причешћују. Уверио сам се, као свештеник вага, да у вас неколико имаде домова, у којима сам угледао сваковрсних светских слика, али распећа, слику Богородице и крсног имена свог не видех у кући, по којима би се тек нознало да сте православни Хритнћани. Над постељама гледам по негде где виси какав насликан коњ, пас или какав развратан женски лик. Често сам натрапо код вас на такву књигу, која није за вас. ХарФу Сионску то чедо људске заблуде наиптао сам код многих, али св. писмо или ти какву поучну срнску књигу не ттађох. Имаде вас доста, који на расконт, пијанчење и картање обилато издајете и разбацујете свој драгоцени и крвавом муком стечепи новац, али на црквепе цел.и не ћете ии потуре да жртвујете. Децу вагау свему и свачему учите и васпитате, али да их у цркву гоните и да патптите да се они на дому сваком приликом Богу моле и молитве читају, о томе ни разговора! Једном речи све смо ми, само нисмо оно што треба да смо.јер немамо верске свести. За то нам се, браћо. отпадници — Назарени највише иодсмевају. А каква је разлика, кад угледамо свесног Хригаћана и Србина, кога у мислима и делима руководи његова вера и одредбе црквене! Као сунце јасно сија се све око њега. Вићамо на таквом евесном Хритићанипу најлепгае врлиие тако, да и непријатељ мора да му се диви и узноси. Такав не лута у погледу вере своје, нити тражи Назаренског — туторства, ради одвикања својих злих навика, таком није вера крива, већ је добра и спасоносна. Погатовање, поверење, љубав, оданост и признаље остале браће прати онда таког Хришћанина. А сад само јотн једну реч, браћо! 0тресимо се ми Срби ове велике и убитачне погрегаке паше Видите православна вера наша — то је истинита и права вера, вера срца и љубави. Ми се радо хвалимо њоме, да је она све и сва нама; па дела