Srpski sion

„вРПСКИ сион.

нистративног Одбора у ионедељак, Конзисторије у уторак. Седнида Епархијског Школског Одбора није се могла одржати. (Именовање пароха.) Јавили смо, да је иа избору пароха нри алмашкој цркви у Новом Саду добпо јереј Божидар Поповић 74, а јереј Ђорђе Белић 54 гласа. Епархпјска Конзисторија Бачка; у седници својој од прошлога уторника, именовала је од ове двојице кандвдата: јереја Ђорђа Велића парохом при истој цркви. (КонФеренција,) што ју је сазвао г. барон Живковић у Карловце 1. (13.) октобра о. г, одржана је. На конференцији участвовало је 39 посланика, разуме се, коалиране опозпције. Предкоференција, као што је уречена и жељена била, није одржана у очи дана главне конференције, јер је био на окупу врло мален број посланика. Барон Жпвковићје предлагао, да се Круни поднесе молба за наставак сабора; а радикали су предлагали, да се поднесе граваминална представка и у овој да се тражи сабор. Велик део конференције испуњен је бпо читањем те представке, која је написана била на неких 50 табака. Конференцпја је примила нредлог барона Жпвковића и његову „молбу" од 6 табака, у којој је изражена поданичка лојалност, а за тим п кондоленција услед мученичке смрти царице и краљице; надаље су у тој молби изложене чињенице, да је до данашњег стања дошло; правдано је становиште саборске већине гледе саборског дневног реда као законито, и напослетку, приказана је набрајањем доказа прека потреба саборског. састанка, и изражена најпонизнија молба, да Круна тај састанак дозволи. Молба је сутра дан коначно редигована, те преписана и поднеће се Његову Величанству путем кабинетске канцеларије, нз које ће сигурно послана бити угарској влади. А како ће ова поступати, не могу знати само они — ко.ји уобразују, да у таквим приликама више вреди што опи кажу, него што је — министар казао. Конференцпјп присуствовали су од главнијих страначких људи: г.г. барон Ј. Живковић, Др. Илија Вучетић, прота Јован Борота, Др. Стева Малешевић, ТГаја Гостовић, Др. Богдан Медаковић, Др. Мпша Михајловић, Др. Емил Гаврила, Др. 'Борђе Красојевић п Др. Мплан Божески. (Питаве о крштењу у шведској цркви.) У јулу ове године наступила је у Шведској промена мпнистра црквених послова (наместо бШјапса Скеаоп). Ова обична појава у конституисаној држави, за овај пар има свој особити значај и интерес. Минпстар, наиме, као што је оправдано приметила шведска

штампа, показао се „нобеђеипм у борби за права кра.гевске властп и мпнпстарства, протпв цркве и њених представннка". Ствар, због које се ова борба, разиграла, било је „крштење по световњацима" које је тамо почпнило много немира, и завршпло се екстремном мером, врло ретком у шведској црквп наиме, конференцијом свих епископа у држави. Повод томе беше сасвим специјалан случај, Пеки сељак, даде. своје дете крстити по своме еуседу, а падлежни пастор не хтеде с тога то крштење забележити у матрикулу. Када је о овоме с-азнала вигиа власт, краљ нареди, да се овај сиецијални случај узме за повод наредбп, по којој се имају пзмепути формуларп матрикула п извода из њих тако, да бп били предвиђеии случајеви крштења по световњацима, те се тиме уклонили случајеви сличних су коба. Формула п рубрика беше у матрикулама, алп они не ограничаваху слободу крштавања, те сељапи и несељанп — крштаваху сами, а пастирпма долажаху само да то запише. До какових је злоупотреба тнме дошло, доста је, да споменемо само, дајеу варошици Гефле и његовој околини показивало се више од 1400 такових крштења. Питање, на тај начпн, тицало се саме ексистенцпје пастора. Зло ово, а с друге стране и горе поменути краљевски декрет (од 13 јуна 1896 г.) узнемири све, покренувгаи нри том и „дисидентско пптање", које је од великог значаја за препорођај шведске цркве или њено коначно расуло. Дисидента или просто сектаната, има тамо врло много. У погледу нисања о „крштавању по световњацима" стизале су краљу многе молбе (петпције) са хиљадама потписа; а литерарна полемика силно се развила, учена у црквенпм листовима, а принципална у светским Гезултат пак фебруарске епископске конференције беше следећи: „У случају „крштења по световњацима", бев оправданпх узрока, за крштење „по нужди", има се назначити: „није крштен у шведској црквп" и примедбу за тим, о том, унети у све документе, које се односе на дотично лице"; решење ово, било је за тпм потврђено краљевским отпнсом. Да ли ће ова мера статп иа пут оним силнпм злоупотребама у извргаавању иајважније хришћанске дужности — то је питање будућности; али нам слаба нада остаје, кад се сетимо, да се у Шведској многе секте, као што су анибаптисте и методисте (којих тамо има на стотине хиљада) за државно правоспособне признају. (Будиотичко богослужеве у Паризу.) У сувременом Вавнлону, како се с потпунпм правом може називати Париз, као што је познато, сваке године