Srpski sion

С тр . «62.

.СРПСКИ СИОН."

В р 41.

њима иоверених заклада, и како питомди успевају, и подносв о том годигањи извештај саборском одбору. 6. расправља и решава међусобне распре између учитеља, школских старатеља, управитеља, школских надзорника, свештеника и општинских, манастирских и среских власти, у колико се тичу школских и наставних одношаја; 7. поступа и суди у стварима школскога заита по нарочитим правилима, која ће сабор донети; 8 потврђује избор учитељског особља, и поставља му заменике по одредбама школскога закона; 9. води списак свих школа и завода, учитеља н наставника, и у свом годишњем извештају износи сташе школа и завода и свој рад на том нољу, и подноси га саборском одбору. 10. стара се, да се надзор над свима школама и заводима тачно и стручно води. • ■ '!•: (Наставиће се) ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е, (т Митрополит Мирон Роман) родио се у Мезешу, у бихарској жупанији 11. (23) августа 1828. године. Пауке је слушао у Белинешу, Великож Вараду и у Араду, где је свршио филозофију и богословију. Вио је иридворни калуђер и секретар код бившега епископа, а потоњега српскога митрополита патријарха, блаженопокојног Прокопија Ивачковића. Кад је овај као Арадски епископ изабран био за Сибињског романског митрополита, изабран буде за епископа Арадског блаженопок. Мирон Роман. А кад је блаженопоч. Прокопије Ивачковић изабран за српског карловачког митрополита-патријарха, говорило се, да ће га у Сибињу заменити Мирон Роман. Сабор романски изабере за Сибињског митрополита Јована Попашу, но му избор Круна не потврди. При другом избору (г. 1874.) буде са 51 глас (од 88) изабран, а по том и потврђен за житронолита Сибињског блаженоп. Мирон Роман. Преминуо је у Господу у прошлу недељу, 4. (16.) октобра, после подужега боловања. 0 смрти његовој пзвестпо је брзојавом Његову Светоет, преузвишенога господина патријарха нашега Георгија , тамошњи викаријус. Његова Светост изјавила је Сибињској Конзисторвји своје саучешће, а наредила је, да се на патријарашком двору у знак жалости истакне црна застава, а у свима Карловачким српским православ-

ним црквама да се звони у року од три дана, три пута на дан. (Болеот впреосв. г. епископа Опачи&а) погоршава се, а лечничком дијагнозом установљена је као несумњива прогресивна иарализа. Поводом жалосне те болести, прозанатила је и опет одвратна клика Новосадско-Вршачких денунцијаната и интригана, којих имена и помен вређа достојанство људско. Тој клики је пошло за руком, да пр^вари и насамари и неке озбиљније листове својом циничном и нечовечном интригуом, да је, наиме, г. епископ Опачић потпуно здрав насилно одведен у Беч, у завод за умоболне. Тој интригуи у служби нашао се и сам Бечки ГгетЛепМаИ. Он ни данас још не може да се еманципује клопке у коју је налетио ироституисаној поменутој клики. И ако се тај Бечки лист уверио, где треба, да је г. епископ Опачић, на жалост, заиста „данас" умоболан; и ако се могао уверити, да је болесган и дошао у Беч; и ако се могао уверити и о личностима које су га довеле у Беч, а које се никако не могу са узроцима његове болести на поштен начин доводити у свезу; наиослетку, и ако и у редакцији Ргет^епМаМа знаду, да црогресивну парализу немогу никакви узроци изазвати у року од 12 сати; тај престонички лист — сигурно ради свога публицистичког декорума и нимбуса — ипак не може никако, да се отме одвратним претпоставкама, каквима се хонетни људи никада у конкретном случају не би могли заносити. Тај Бечки лист, наиме, готов Је да призна, да је „изван сваке сумње, да је епископ данас заиста болестан н да треба да је у заводу"; али, да одвратна интригуа не би била одмах и демаскирана, додаје тај лист, на свој начин, да се је „између Новог Сада и Беча одиграла драма ", којој је тобоже последица морала бити умобоља. Ми ово но дужности својој региструјемо, уз потпуну индигнацију како проституисане клике, тако и поступка, којем, на жалост, нису затворени ни ступци Бечкога ГгегМепМаМа. Позната нам је била и цел целе те одвратне работе. А да се с њоме и наши поштовани читаоци упознаду, довољно је да из „Браника" пренесемо ову белешку: — „Сад знамо све! Као што смо с ноуздане стране извештени, овдашњи мађистрат добио је јуче од бечке полицијске дирекције један допис у ствари г. епископа Опачића. Бечка полиција моли овдашњи мађистрат, да извести дра Јована Грујића журналисту, који је бечкој полицији ноднео иисмену тужбу, да је владика бачки Герман Опачнћ насилно одведен и да је здрав. Бечка иоли-