Srpski sion

„ОРПОКИ СИОН."

С тр . 681.

пгири. На чело те пропаганде, поставила је римска курија кардинала Дедоховског, који је води врло енергично, а при том нс бира срества, као што је то већ својствено језуитама. Од како је Аустрија окупирала Босну и Херцегозину, почело се и успешно ширење римо-католицизма у њима. Опћи број католика у свим Босанско-Херцеговачким епархијама, по официалном, недавно побликованом списку за прошлу годину, износи, 334.142 човека, при целокупном становништву од 1.591.040 људи од којих је 675.246 нравославних. У Сарајеву и Травнику установљене су римокатоличке семинарије, којима управљају језуите, а осим тога у последњем налази се и римокатоличка гимназија. Приметити је, да су у свима мање више знаменитијим градовима основани разни корисни заводи, којпма управљају римокатолич. монашки редови. У Румунији има сада око 152.000 католика; за пооледње 4 године број њихов је нарастао за 40.000. Највише успеха има латинска пропаганда у букурештској епархији. Врзо се шири римокатолицизам и у Црној Гори, што нам сведочи већ та околност, што се римокатолич. становништво у тој од искони православној кнежевини за последње 3 године, као што се види из официјалног сниска умножило за 1000 чланова; тада, када опћи број римокатолпка у Црној Гори износи свега 6 350 чланова. Што се тиче Македоније, може се рећн, да поред свог старања језуита и мисионара, број каолика за последње 3 године, није се умножио ниЗа једну јоту; и у опће пропаганда латинска у тим крајевима нема баш никаква успеха. У Цариградском апостол. викариату, чија се духовна јурисдикција распростире на Царнград, Једрене, Солун, Битољ, с њиховим острвима, и мало-азијске области (осим смирнске епархије), са њиховим острвима, живи око 45.000 римокатолика; премда за последње 3 године број њихов није се увећао, али је зато број миснонара од 200 на 300 порасгао. Бугарска у црквеноадминистративном одношају дели се на софијско-филипопољскп аиосгол. викариат, и на никопољску (рушчукску) епархију. У првом, који се налази нод старањем капуцииа, има око 14.800 католика (год. 1895. било их је 12.800), са 27 мисионара и до 37 учевних и богоугодних завода. У другој, која је потчињена реду пансиониста, износи број католика 12.000 са 14 мисионара и 10 учевних и добротворних завода. Католичко становништво Грчке и Архипелага дели се на три архиепархије: атинску, коринтску и наксоску, и четири епархије, — са 34.710 парохијана, са 2 семинара и 2 школе и богоугодних завода. У Азијатс. Турској има око

29.680 католика (год. 1895. било их је 128.700 чланова), који припадају, како латинским, тако и сирским и сиро-халдејским обредима — са 285 школа и добротворних завода. У Египту унравља римокатоличком црквом апостол. викариат, који резпдира у Алексадрији. Љему је потчињено 57.420 католика латинског обреда, и 17.416 људи, којп принадају другим обредима. Египатски викариат налазн се под упразом реда миноритског, а има око 42 мисионара и 81 школу. Осим апостол. викариата у Египту пма још и коптско-католичка патријаршија, којом сада управља апостолс. администратор КнрилМакарије. По најновијем официцпјалном списку, има копто-католика до 20.000 и католичка пропаганда, која се међу њима води с великом енергијом постизава знатне успехе. Најпосле у Абасинији, као и у Египту, утврђен је аиостолски впкариат, са резиденцијом у Керену, где је такођер установљена и духовна секинарија и има 10 школа и одгајалишта за децу обојег пола. У опће, у Абисинији броји се до 30.000 католика. који припадају етиопском обреду. Из свега овога,што горе наведосмо види се, да римокатоличка пропаганда има најзнатније успехе у овпм православним земљама: Румунији, Грчкој, Босни, Црној Гори, и такођер и у Египту међу Коптима. Она се води вешто и опрезно ; при чему језуите да би достигли своје цељи, остају верни својој традиционој тактици, не отстулајући уз то, ни иред највећим препснама — (Церк. Вјесн.) Рад. Гр. Гледе броја римокатолика у Црној Гори и Боснинаше је мишлење, да тај број не расте ирелазом из других, најмање нравославне вероисповести, у римокатоличку, него досељавањем римокатолика из других у ове крајеве. Кад би нам на руци бпла тачна статистика тога умножавања римокатолика у тим покрајинама, ми би то могли онда и цифрама доказати. Ур. (Историјски брест на Цети&у.) Са Цетиња се јавља: Страховита олуја, која је ноћу предпрошле среде једним делом Црне Горе дувала, лишилаје круне стари, исторнјски брест, који стоји међу старом и новом кнежевском палатом и нод којим су кнез Нпкола и његови нретци судили и аудијенције давали, и тако га сломпла, да је кнез, кога је силно дир, нуе губитак тога дрвета, заповедио, да се још остало грање оцреже, да би се барем пањ сачувао и као историјска успомена нредао касније потомству. 0 том се догађају свуда у Црној Гори живо говор . (ј- Радован Попов) богослов III. гоцине, родом из Војке, преминуо је у наручју својих ојађенпх родитеља 14. (26.) октобра о. г. На укопу био је