Srpski sion
Б рој 47.
„српски (!иоп и
С тр . 757.
Посвећење ђаконице свршава се, с малом разликом, као и посвећење ђакона. Ђаконица се доведе иред часну триезу заогрнута маФорио ном (мантијом). Но кад се чита молитла: „КожествнМ/Л К/Мгодатх" . . . она не клечи, но само ногне главу. А кад енискои метне руку на н.у, моли се за љу, да дело ђакоништва ненорочно извршује, да живи уздржљиво и поштено и да пребива у светом храму; али јој не зановеда, да служи при светим тајнама или да носи рипиду, као што је обичај код ђакона. Затим јој епискои исиод маФориона око врата метне ђаконски стихар са напред спуштеним крајевима. У време причешћивања пушта ју, да се после ђакона иричести; прима из његове руке путир, али га ником не предаје, но га оставља на часну трнезу, чим га је нримила. Молитва о хиротонији ^аконице, Кад се сврши св. приношење, отворе се двери, и пре но што ће ђакон рећи: ,, кга скатма" ... изводи се ђаконица, која ће примити хиротонију, пред епискоиа. Овај чита: Е ожествжла Еидгодатх . . . ђаконица сагне главу, а епискон меће руку на главу, трипут је знаменује знаком крста и чита ову молитву: Свети, свемогући Боже, Који си ваплоћењем Сина Твога, Бога нашега, девојку у жену осветио, и који си не само људима, но и женама благодат и дар светога Духа поделио, Сам иогледај о Господе, и сада на ову Твоју слушкињу и позови ју на дело Твога ђаконства, и ниспосли јој богате дарове Твога светог Духа. Сачувај ју у твојој православној вери, у непорочном животу, да би могла своју службу свагда по Твом благоволењу испуњавати. Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу . . . И после: алшиа говори ђакон обичну јектенију: /Ииро/иа Господ8 по / ИО / И шса . . . у коју уноси и ове две: — (х) (МБНн'к Божии И/ирЕК% нћпгк про* р8ч1стк8е/Иои дмконисск, н ш снасжш ел, Гд8 И0Л10/1НД1СА. — да чикол1океца Богк, нкккернбш И НЕП0(10ЧН!>К> 6Н СЛ8жв8 Дар^ЕТХ, Гд!> П0Л10= ЛИЛНА. И наставља даље обичну јектенију. И док ђакон ову јектснију говори, дотле еиископ држећи руку на глави ђаконице, чита ову молитву: Госноде Боже наш, Који не одбијаш жена,
које себе саме носвећују да по божанствеиој вољи у Твојим светим домовима служе, него их још у ред слугу Твојих иримаш; даруј благодат Твога светога Духа и овој твојој службеници, која је сама рада да се Теби посвети, и испуни ју благодаћу ђаконства, као што си благодат ђаконетва даровао Фиви, коју си на дело службе иозвао, удостоји ју, да без греха пребива у светом храму Твом, да бригу води о свом поведењу, а особито о уздржљивости, и учини, да буде Твојом савршеном девојком, да би и она у страшни дан суда Христа Твога могла заслужену награду за добро поведење примити. Благодаћу и човекољубљем једииородног Твог Сина*.. . И носле амин-а меће јој егшскоп о врат исиод маФориона ђаконски орар тако, да оба краја наиред висе. Затим ђакон с амвона говори: кса СКАТК1А . . . А кад се она нричести св. хлеба и св. крви, иредаје јој епискон св. путир, који она прима и оставља на часну трнезу. На западу се свршавало посвећење ђаконицб, (ог<Нпа1до В1асо1шзагит вћ'е ЈЛасопагит) до средњега века исто тако као и на истоку. Оав1е1 (сос1. Ш. есс1. Котапо-СаЉоћ Бе1р21§'. 1847. стр. 221.) спомиње поевећење ђаконица са благословом папе Јована XX. у год. 1026. и саопћава из такозваног рајнаушког (Кћетаиег) кодекса једну молитву на посвећење ђаконице — „огаИо ас! 01асопат Гас1епс1ат": „Господе, саслушај, молитве иаше, и на ову Твоју слушкињу ииспосли Духа Твога благослова, да би она, небесним даром украшена, благодат Твога величанства задобила и другима као пример узорног живота послужила." Вт^епт ^Вепкм'иг(%кеИеп с1е8 сЛшбД. АКегИштз Т, стр. 466.) вели: „Посвећење ђаконица свршавало се исто тако као и ђакона, и као што се на ђакона полагао орар или штола, тако је исто еиископ давао и ђаконици ђаконску штолу са путиром. Ова се штола није остављала ђаконици за службену употребу, него ју је епископ опет узимао натраг. У средњем веку ностојала је засебна служба, која се је приликом посвећења читала. (Огс1о Кот. НШогр. Тот. VIII. ВЉ1. Раћ\ ес1. Со1. р. 472.). Иосле посланице и иосле обављеног посвећења прописана беше ова рубрика: Типс ропа! Ер1зсорив огагшт 111 со11о е1и», * Автор није привео еловенског текета ових двеју модитава но само немачки, е тога их и ми е немачког у ериеки преведоемо,