Srpski sion

С тр . 774 „СРПСКИ СИОН."

ник и образац моралног закона, нма право на виши авторитет за нашу савест; или уиотребљавајући израз текста, који сам ја узео, да Он има потпуно поверење кад говори о земаљском. Ја рекох, да је тај закључак обвезан за све нас, но нисам рекао, да га сви примају, био бих врло наиван, кад бих тврдио то. Често се говори, да јеванђеоски морал лако сједини све људе, па ма они како различних убеђења и наука били. Ја бих радо том веровао, но нигде није мање истине но ту. Проповед морала побуђује у свима сасвим другчију мржљу, него проповед друге иауке. Наука изазива само умна противречја, а наравственост псбуђује тајна дубока противречја, срца, која се не могу изрећи. Саберите све то, што се добровољно уједињује против ње у човечјем срцу! Пре свега лакомисленост, клањајући се само земаљском блеску, никад не даје наравствености истинито значење и не гледа озбиљно на обавезе; затим нротивност, коју свака зановест срета у нашим навикама, у спорости и лености, у разнеженом телу; затим софизми, којима се оправдавамо, умањавајући своју кривицу извињујемо се тим, да не бисмо ни друге осудили та то. Тако би морали бити слепи, да верујемо, да би закон, који прописује и најбезусловнију истину и непорочност, и смиреност, и самопрегорење, добровољно примили бића наклоњена извртању и лажи, и гордости, и егоизму. Можемо преставити себи, како су различни били и биће слушаоци моралног учења Исуса Христа. Наћи ће се ту лакомислене душе, које му не посвећују ни једног озбиљног тренутка; биће ентузијасте за час, који се усхићује у теорији с Њим, одбациће Га у часу жртве; биће несретника, који ће затворити очи обраћене светлости и правди, и проклињати истину, која осуђује сав њихов живот. Но с друге стране наћи ће се људи, до којих ће то учење доћи, иобудити их и победити; људи, који ће га примити са свим тим, што је тешко за њих, и који ће наћи дубоку свезу међу спољашњим законом и унутарњим законом своје савести. Ти људи иду за Исусом Христом, као проповедником моралног закона, видећи у Њему весника религиозне истине, јер неверовање, што се тиче првог, т. ј. учења морала, водиће неверне другом т. ј. учењу религијозном. (Наставиће ее).

Б р . 48

Конференција женеких задруга. КонФеренција Добротворних Задруга Срикиња овостраних одржана је у дворани „Матице Сриске" 20. новембра (2 децембра) о. г. На конФеренцији тој учествовало је 17 женскиња и 8 мушких тајника задружних_, а било је заступљено 17 задруга. КонФеренцију је отворила председница загребачке задруге, као сазивачица, гђа Катица Јовановићка. Захвалила се на леиом одзиву и онда се на њен предлог конституисала конФеренција, изабравши себи за председницу гђу Јулку Радовановићку, начелницу новосадске задруге, а за перовођу г. Т. Остојића, проФесора, као ,'заступника турско -бечејске задруге. КонФеренција је прво у славу 50-годишње пропрославе Његовог Величанства краља Фрање ЈосиФа I., која је тога дана слављева у целој монархији, устајањем и трипуташњим ускликом „Живео!" одала почаст тој прослави и онда прешла на саветовање о савезу свију овостраних добротворних Задруга Српкиња. У том иитању да се савез склопи, били су сви чланови сагласни; само се разишла мњења у томе, како да се тај савез удеси. Загребачка Задруга, а наиме њен тајник г. М Грујић, изнео је у том иогледу нацрт правила, по којима би се законом ујемчила заједница, која би имала своју средишну управу и своју средишну благајну, у коју би утицали исвесни прилози појединих задруга ио саразмерној величини, а и прилози појединих лица као добротвора и приложника, откуда би се испомагали и дизали општи заводи хуманог и просветног значаја. А. Варађанин, тајник новосадске женске задруге, био је тог мњења, да се такав савез на проиисаним правилима не може извести, јер је наш народ с ове стране подељен на три политичне територије, те се не би могла издејствовати потврда таквих правила, иа је с тога предлагао, да се оснује моралан савез, који би имао своје основе у одлукама, што би све задруге усвојиле. И по овом предлогу имао би савез своје председништво за посредника између појединих задруга. Гђа Милева Гавриловићка из Сомбора предлагала је два центрума савезна: за ужу Угарску и за краљевину Хрватску и Славонију. У тим питањима учествовале су и госиође: Гојковићка из Карловаца, гђа Ивковићка из Митровице, гђа Катарина пл. Новићка из Нов. Сада и сви приступни тајници: г. г. М. Косић из В. Кикинде, Ив. Маширевић из Ср. Карловаца, Мил. Сивачки из Сентомаша, Савтз