Srpski sion

СИОН."

С тр . 793.

&гткаШоЦс1вти8, у којој оштро осуђује језуитски дух у школама и горко се жади, што католицизам губи све више и више додир са током врслена и због тога губи утидај на изображене људе. Католнцизам гледа да побија нови поглед на свет начином недовољним па и непоштеним извртањем цротивничких доказа: а међу тим ради протестантизам .е обилатим новим мислима, с нокретањем нових нроблема, с остварењем нових иогледа, који код католика код умне сиротиње у сколастичне философије нису могли бити како треба оцењени. „На тај начип, вели Милер, шири се јаз све јаче; по искону само верска противност постала је ускоро просветном." Страх од знања и страховање за веру свеудиљ је велико, а у ствари то је страх, да свој системат мисли не би могао опстати код нанреднога мишљења. За то се као вери противио жигоше све, што је иротивно сколастици, за то се дају опомене против учења у свеучилиштпма, за то се толико агитује за фратарске заводе, наравно чисто од бриге за веру, за то се пакосно и непоштеио напада на напредне мисли, иа пољу философије и богословије. Сада се главно преиоручује што несамосгалније мишљење. Др. Милер као лек протпв засталости католицизма препоручује похађање свеучилишта. Тако стоји с католицизмом у Немачкој. Али нп у Француској не стоји боље. Обри (Аићгу) у свом Ев8а1 впг ]а теШо<1е <1еа екк1е8 есе1еб1абИсјие« еп Ггапсе 1890. ппше: „Ми констатујемо, да у Француској има 50 000 свештеника, који се занимају душепопечитељством, насгавом и апостолатом, па ипак губе утицај на друштво. Откуда то? Од семинарија. Ове нису у стању изобразити свештенство, које би дорасло бнло нападању безверства." За семинарије вели, да не држе корак с напретком богословске науке. Настава је дресура, која дух убија. У место жива слова даје се питомцима сухопаран катихизис, опи морају да пуне главу којечим. Управници семинарија не ће из основа изображене богослове, јер бп се овп могли понети! Бискупујеуз неучене, али'понпзне и смерне нопове лакше управљати дијецезом, него ли уз учене и свесне. Бискупи забрањују похођење свеучилишта, па чак и католичких свеучилишта! Због тога свештенсгво данас стоји без моћи и важности у свету. (Исправак.) У 36. броју „Срп. Сиона" а нод свршетком чланка „Хусово православље" (стр. 582.) погрешно је означен као писац тога чланка Милан Поповић. Та се погрешка иснравља тиме, да је нисац истога чланка г. Оветислав Давидовић, сада сгудент I. курса Московске духовне академије.

Књижевни прикази. Спомо$но упутство о исповиједи за свештенСТВО И нарсд. Наиисао митроиолит Митрофан Бан. К. ц. државна штампарија на Цетињу. 1898. год. И ако је српска богоеловска литература доета слаба, ипак у новије доба добија новог маха и полета. Рекосмо новог маха и полета, јер не требамо никад сметати с' ума доба, кад је богословска књижевност у Срба толико развијена била, да је са књигама те врсте снабденала и оравоелавну Русију. Но, времена се променуше и данашњи наши богословски писци махом се испомажу руеком књигом, па то исто и чини писац горњег дела. Но високопреосвећони писац спомоћног упутства о исповеди, не може се рачунати међу писце, који се служе једино страним изворима, јер, крај страних извора, наилазимо код њега на доста обилати оригиналан рад. Па овај потоњи рад силетен и уткан са страним радом ипак чини лепу целину и за то нам она добро дошла. Набрајање других автора, а особито руских, доказује обилато познавање руске богоеловске књижевности и са исцриеним радом ми смо добили ново опширно и темељно написаво дело. Истина у овом ее правцу код нас Срба доста радило, али то што је рађено, разбацано је по богословским листовима и у мањим засебним делима. Но још нешто! Сви ее ми тужимо на иадање верске свести у народу, и то ми и сами увиђамо; али нам се и са непозваних страна добацује, да је овом стању највише криво наше свештенство, а иоглавито с тога, што је у народу са свим заиуштена св. тајна исповеди. Исповед је моћ, која човеку даје моралне снаге, да призна своје мане с тврдом намером, да их у будућем животу исирави. Без те снаге нема подлоге, која би човечанство могла усавршавати у његовом моралном животу. Многог одврати од испов^ди непознавање цели исповеди и невештина дотичног исповедаоца, а већину још одвраћа и та околност, што зазире од начина исноведи баш оних, који нам као непозвани добацују, да је народ морално пао и да је св. Православље престало дисати бујним животом, те да је иало у мртвило. Требало би дело, о којем је овде реч, марл>иво прочитати, те ће ее видети да у њему нема ни трага од оног, од чега се много зазире.