Srpski sion, 24. 12. 1898., str. 11

Вн 52

„(ЈРИСКИ СИОН."

Сти. 839.

литву. Обично се благосиљају пет хлебова, за сномен оних пет хлебова. који су Христовим благословом умножени били те се њима нахранило и заситило иет тисућа људи. Освећени хлебови ови могли би се јести после обичног ,јела, јер се они у самој ствари и по уставу треба да свете ноћу, ради поткрепљења оних, који и ако су преко дана јели, ипак морају узети што, зарад иоткрепљења. Но како су наша данашња вечерња кратка и после њих нема више дугог богослужења истога дана, то се и ови освећени хлебови не морају јести у цркви ради поткреплен.а за даљи труд, те се услед тога захтевати може, да их верни из уважења према благослову који је сишао на њих (хлебове), једу побожно и свакако пре обичног, домаћег јела. Биажпшк1. Блаженима се називају сти хире, које се у недељне и празничне дане, који немају антифоча, поју на литургији носле треће јектеније нред малим входом. Блаженима се називају с тога, што се пред сваком од ових стихира поје као припев но једио еванђелско блаженство. Недељна блажена налазе се у Октоиху, а за празнична блажена у место нарочитих стихира блаженских служе троиари са треће и шесте пес-ме празничног канона. Еогородиченх — је стихира у којој се прославља нресвета Богородица као мати Сина Божјега, — Који се за ум наш непостидно ваилотио — и као носредница. наша пред Богом. Богородичне сгихире се увек стављају на крају реда извесних стихира и поју се са припевом: и нкнск и присни? и во к'кки к^ккижх ллшнк Према томе богородичне стихире се налазе на крају стихира на „Господи коззка^л", на литији , на сшиховним и на хвалитпим; осим тога последњи троиар сваке песме канона такође је богородичан; једном речју богородичне стихире и тронари се непрестано употребљавају при црквеном богослужењу. Средом и петком, када се поје служба часном крсту ГоСподњем, у место богородичних поју се кресшобогородични, у којима се Мати Божја преставља, како страда ц како тужи нред крстом Божанственог Сина Свога, али која уједно исповеда, да је Он прави и истинити Бог и ако је разаиет. У недељне дане, када св. црква прославља Божанство Исуса Христа, помоћу којега је Он

ускрсао Своју човечанску природу из гроба, а за.једно с њоме и цео род људски, поју се богородични који се називају догматицима. То су такве стихире у којима се уз прослављање пресвете Богородице разјашњава уједно и догмат (обујла — учење) да је Син Божји Исус Христос, Који је од Духа Светога и Марије Дјеве примио тело човечје и постао човеком, у једном лицу нераздвојно прави Бог а у.једно и прави човек, Који је несливено сајединио у Себи Божанство и човечанство. Догматици се налазе на крају стихира, које се псју на Господи коззва^х како на малој, тако исто и на, великој вечерњи сваке суботе. К р а к х. По свој прилици биће да ова реч долази од јеврејске речи вагас, ко.ја значи I благосиљање Тим пре биће оправдана ова претноставка на,ша, што се баш у Светоме Писму овај глагол унотребљава за означење благослова Бож.јег. датог нрвим људима (Бмт. 1, 28), да се плоде и множе. У хришћанској цркви брак је тајна, у којој се по Јзајамној сагласности жениха и невесте, благосиља њихов супрушки савез као слика духовног савеза Христа са црквом. За стунање у брак законима црквеним прочисани су неки захтеви и то: Одређен је известан број година, ире којега верни не могу ступати у брак; да брачници нису у браку већ с другом којом личношћу; да у брак ступају својевољно: да нису у телесном и духовном сроству; да нису душевно болни и да бар једно од брачника припада православној цркви, а да, ни .једно не прииада какво.ј нехришћанској вери (Јевреји, Турци). Све ово дознаје се а) носреством иавешЛивања (оглашивања) у црквп; б.) иосреством питања, које се врши пред самим свршавањем свете тајне брака и на послетку в ) посреством сведочанстава , које су дужни показати жених и невеста. Брак свршава свештеник и то у цркви у присуству сведока. Обред тајне брака се мења према томе, е да ли брачници стуиају први или други пут у брак, јер је за потоње нрописан други обред брака, који је краћи и мање свечан од онога, ко.ји се свршава над онпма, којн ступају први пут у брак. Стунање у брак по трећи пут дозвољава се из милосги и снисходљивости према слабостпма људским. Брак се не сме свршавати у очи недеље, празника и уз постове; исто тако светле Недеље, у размаку од 25.