Srpski sion

Вн 52

„(ЈРИСКИ СИОН."

Сти. 839.

литву. Обично се благосиљају пет хлебова, за сномен оних пет хлебова. који су Христовим благословом умножени били те се њима нахранило и заситило иет тисућа људи. Освећени хлебови ови могли би се јести после обичног ,јела, јер се они у самој ствари и по уставу треба да свете ноћу, ради поткрепљења оних, који и ако су преко дана јели, ипак морају узети што, зарад иоткрепљења. Но како су наша данашња вечерња кратка и после њих нема више дугог богослужења истога дана, то се и ови освећени хлебови не морају јести у цркви ради поткреплен.а за даљи труд, те се услед тога захтевати може, да их верни из уважења према благослову који је сишао на њих (хлебове), једу побожно и свакако пре обичног, домаћег јела. Биажпшк1. Блаженима се називају сти хире, које се у недељне и празничне дане, који немају антифоча, поју на литургији носле треће јектеније нред малим входом. Блаженима се називају с тога, што се пред сваком од ових стихира поје као припев но једио еванђелско блаженство. Недељна блажена налазе се у Октоиху, а за празнична блажена у место нарочитих стихира блаженских служе троиари са треће и шесте пес-ме празничног канона. Еогородиченх — је стихира у којој се прославља нресвета Богородица као мати Сина Божјега, — Који се за ум наш непостидно ваилотио — и као носредница. наша пред Богом. Богородичне сгихире се увек стављају на крају реда извесних стихира и поју се са припевом: и нкнск и присни? и во к'кки к^ккижх ллшнк Према томе богородичне стихире се налазе на крају стихира на „Господи коззка^л", на литији , на сшиховним и на хвалитпим; осим тога последњи троиар сваке песме канона такође је богородичан; једном речју богородичне стихире и тронари се непрестано употребљавају при црквеном богослужењу. Средом и петком, када се поје служба часном крсту ГоСподњем, у место богородичних поју се кресшобогородични, у којима се Мати Божја преставља, како страда ц како тужи нред крстом Божанственог Сина Свога, али која уједно исповеда, да је Он прави и истинити Бог и ако је разаиет. У недељне дане, када св. црква прославља Божанство Исуса Христа, помоћу којега је Он

ускрсао Своју човечанску природу из гроба, а за.једно с њоме и цео род људски, поју се богородични који се називају догматицима. То су такве стихире у којима се уз прослављање пресвете Богородице разјашњава уједно и догмат (обујла — учење) да је Син Божји Исус Христос, Који је од Духа Светога и Марије Дјеве примио тело човечје и постао човеком, у једном лицу нераздвојно прави Бог а у.једно и прави човек, Који је несливено сајединио у Себи Божанство и човечанство. Догматици се налазе на крају стихира, које се псју на Господи коззва^х како на малој, тако исто и на, великој вечерњи сваке суботе. К р а к х. По свој прилици биће да ова реч долази од јеврејске речи вагас, ко.ја значи I благосиљање Тим пре биће оправдана ова претноставка на,ша, што се баш у Светоме Писму овај глагол унотребљава за означење благослова Бож.јег. датог нрвим људима (Бмт. 1, 28), да се плоде и множе. У хришћанској цркви брак је тајна, у којој се по Јзајамној сагласности жениха и невесте, благосиља њихов супрушки савез као слика духовног савеза Христа са црквом. За стунање у брак законима црквеним прочисани су неки захтеви и то: Одређен је известан број година, ире којега верни не могу ступати у брак; да брачници нису у браку већ с другом којом личношћу; да у брак ступају својевољно: да нису у телесном и духовном сроству; да нису душевно болни и да бар једно од брачника припада православној цркви, а да, ни .једно не прииада какво.ј нехришћанској вери (Јевреји, Турци). Све ово дознаје се а) носреством иавешЛивања (оглашивања) у црквп; б.) иосреством питања, које се врши пред самим свршавањем свете тајне брака и на послетку в ) посреством сведочанстава , које су дужни показати жених и невеста. Брак свршава свештеник и то у цркви у присуству сведока. Обред тајне брака се мења према томе, е да ли брачници стуиају први или други пут у брак, јер је за потоње нрописан други обред брака, који је краћи и мање свечан од онога, ко.ји се свршава над онпма, којн ступају први пут у брак. Стунање у брак по трећи пут дозвољава се из милосги и снисходљивости према слабостпма људским. Брак се не сме свршавати у очи недеље, празника и уз постове; исто тако светле Недеље, у размаку од 25.