Srpski sion
Гтр 1 2
„СРПСКИ
сион*
1)1*. 1.
падужпла признање и захвалност свештенства, професора и народно црквених чиновника. Две мнровинске уредбе из г. 1892. јесу и остаће, крај других, два светла монумента владавине данашњега св. патријарха Георгија. Дпо му Бог века — биће их много више! Но мировинска уредба за свештеничке удовице и децу, крај све своје племенитости и користи, половна је. Мировинском уредбом за народно-црквене чиновнике п ирофесоре збривене су не само удозице им и спрочад, за случај смрти ранитеља њихова, него су збринуте те удовице, сирочад, као и њихови ранитељи, и за случај умировљења ових последњих. Другом мировинском уредбом, о мировинском фонду за удовице и сиротну децу свештеничку, збрињене су те удовице и деца само за случај смрти дотичног км ранитеља-свештеника. Али нити су свештеничке удовице и њихова деца, нити је сам свештеник збринут, као што треба, за случај његова умировљења. Нису збринути, јер 400 фор. годишње мировине, која се нре милостињом назвати може, није довољна за егзистенцију свештеничке породице, за живота свештеникова. Није она нп праведна, с обзиром на, обично, дугогодишњу службу умировљенога свештеника, а није нп достојна с обзиром на узвишени чин свештенички, којега би репрезентовати требао и морао и умировљени свенггеник. Таквом мировином остаје ненаграђена остарелост у служби свештеничкој, а уз то бачена бива цела породица остарелога свештеника највећем искушењу спротовања; таквом мировином понижен је цео свештенички сталеж. Данас се свештеничке мировпне подмирују само из јерархијскога фонда, чија средства, можда, не дозвољавају повишицу уобичајене свештеничке мировине. А можда би за које време била могућа и та повишица кад не би мировину тражили и они свештеници, који би крај личних номоћника могли још у активитету остати. Но кад би се и та повишпца морала можда за време установити, могла би се она одржати само дотле, док се већим бројем мировина не би јерархијски фонд оптеретио, те би се мировине опет морале смањити и редуцирати на мпнимум. Крај самога јерархијскога фонда о нотребној, праведној и сигурној мировини, не може бити говора Јерархијски фонд је јединп, којп
може данас прптицати у помоћ и осталим многим црквеним потребама. Зато га не би баш ни требало оптерећаватп издатцима, који се могу на друге начине иодмирити, са што већом штедњом баш јерархијскога фонда. И кад помишљамо на мировински свештенички фонд, ми и не бацамо поглед само на јерархијски фонд, који би требао да се што јаче множи, јер ће нам требати много.... Мпровински свештеничкп фонд, држимо, да треба основати као и мировински фонд за професоре и народно -црквене чиновнике. А пошто ностоји већ свештеничкомировински фонд за митрополију целу, могао би се он проширити и протегнути и на мировине свештеничке, уз модалитете, које ће надлежни фактори за најбоље пронаћи, а у расправу којих за сада не улазимо. Мисао о мировинском свештеничком фонду ностоји; није она страна надлежним круговима, у којима ће она имати своју одлучну нотпору. Његова Светост, преузвишени госиодин патријарх Георгије и високопреосвештена господа епископи, по љубави и старању архипастирском за своје свештенство, вољни ће бити, да то.ј мисли живота даду. Наше свештенство, са своје стране, учиниће све што може^ за оснивање свога мировинског фонда. Разуме се, да без сабора то не може бити. Али, до сабора ваља ствар разрадити и спремити. Томе послу приступити, нији рано. И као што је сабор 1892. године, ма и половичном мировинском уредбом задужио захвалност свештенства, дао Бог, да се идући сабор потпуно одужи родољубљу српскога православног свештенства у митрополији Карловачкој, установом потпунога мировинскога свештенпчкога фонда, а — буди дозвољено рећи — крај праведне уредбе о свештеничкој дотацији. П.
ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Божи$ни дар сиротињи.) Његова Светост, преуввншени господпн, патрпјарх српски Георгије, благоизволео је Карловачком градском ноглаварству доставпти 100 фор. као свакогодишњи свој Божићни дар Карловачкој сиротињи. (Инсталација Шабачког епископа) преосвећенога г. Димитрија, извршена је у Шапцу 21. децембра прошле године.