Srpski sion

С тр. 6

„ СРПС КИ СИОН ."

В р. 1.

годишње на хиљаду страна, а можда и на више! Таково богатство заиста је „ благослов Госиодањ" , и за онога чије је, и за оне, који имају дијела у њему, а иијесу се бринули ни трудили око њега нимало. Но нокрај таковога богатсгва је благослов Госиодањ", видимо на жалост и богатства, подобна тамној незграпној гомили, што но људе на далеко око себе одбија и нлаши, — богатства што но се нагомилало без труда и зноја и права благослова божјег, и као што је дошло но гријеху, тако се обично и чува, једино злу и гријеху одкогаје и дошло. „Има љуто зло" — вели Премудри — „ којв видјех иод сунцем, богатство које се чува на зло ономе чије је. а Такова зла., пуста новца ради, гледамо доста но свијету унаоколо. Гледамо људе како се отимају за службе разне и послове, не можда службе ради и носла толико. колико добра, лахка и угодна живота ради. Гледамо родитеље, како још из малена дјеци својој одређују, шта ће које данас сутра да буде, не можда према томе, за што је днјете које, но способностима својима, него родитељи обично одређују то према томе, како ће дијете данас сутра што боље живјети, а што мање радити, знојити се. Гледамо њих толике без разлике на знање и занимање, на нужду и потребу, гдје као без главе трче за новцем и уживањем; а без ирава са Богом и душом рачуна. Новацје још и данас многима госиодар, а но ријечима св. Апостола Павла, новац није добар господар, него је слуга добар, и за то и пролазе зло сви они, којима је новац господар, а не слуга. Зло пролазе они , који се у животу своме и раду не обазиру ни на што толико, колико се обзиру једино на новац; они који су новаца непрестано гладни, јер: „ко је новаца гладан неИе, се насишиша никада и , вели Премудри, и, „ корјен јв свију зала среброљубље ". вели оиет велики Аностол Павле. То среброљубље , или „гладан биши нов(цт " или „служити новцу" реметило је "" '"^а^реметиће и данас добре у свисвијетом одношаје, добри ред

и запт између млађих и старијих, између дјеце и родитеља, слугу и госнодара, раденика и носједника. За то видимо још и данас и код просвијећених науком Христовом људи доста иретварања мјесто смирености, мржње и зависши мјесто љубави, иа и међу самом браћом рођеном, а све понајвише пуста несита новца ради. Видимо висока брда богатства и дубоке долине сиромаштва повчанога. И сада, на кога ла се обратимо са молбом за иомоћ, за савјет мудар и добар, како ћемо то све да уравнамо, исправимо, онако, као што сам Бог то заиовједа. А на кога другога да се обратимо ради тога са молбом, него ли на Онога, кији је и дошао к нама: „да објави еванђелије сиромасима " и ко.ји је по Апостолу Павлу : „ бу ду&и богат осиромашио насради, да се ми обогатимо ." У св. еванђелиЈу и у опште у св. Писму и старога и новога завјета, наћи ћемо ми довољно божјих ријечи, које нас упућују: како ћемо с наше страие да олакшамо сиротињи сиромаштво њено. Најприје да сноменемо њеколико само изрека старозавјетнога Писма Светога: „ Ко чини криво сиромаку — осиромашиЛе." „Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља негова, а иоштује Га, ко је милостив сиромаку и . „Госиоду иозајмљује ко сиромаку даје„Ко затискује ухо своје од вике убогога, викаЛе и сам, али нсКе бити услишан 11 . То су све ријечи Премудрога на хиљаду година нрије Христа. А како нас учи сам Снаситељ нас Исус Христос ? ,,Не сабирајте себи блага на земљи гдје мољац и р(/1 квари и гдје крадљивци иоткаиауу и краду", него „иштите ирије свега царства божја и иравде његове, а све друго доће само собом". А како ће нам све друго доћи само собом? Све друго доће нам само собом једино тако, ако смо синови божји, јер онда ћемо у.једно бити пуни вјере и наде у Бога, у вјечну истину Нзегову и правду, и онда Бог даје нама све друго као награду за вјеру нашу и наду у 1Бега, а за љубав нашу прама Њему и ближњима нашима, а особиго онима, који страдају од неимавштине и требају номоћи наше и љубави.