Srpski sion

Б р . 2

блаженство? Где нам је руководство за то, каква правила да вршимо, да би га постигли? Где да нађемо прави пут, који њему води. Господ нам је дао јасно руководство за постигнуће блаженства, ноказао нам прави пут њему: у девет заповеди о блаженству, које је он једном пзрекао на гори пред ученицима својима и пред народом. Ево шта говори божанствени Учитељ за поуку слушалаца п свију правих ученпка својих: Елажжи ницјУи д8\ол1&: ак«ј г г'к*;7. естк царствје НЈВбснос. Елажжи пллч8= ф1и : ако тн1 о\рг "кшатсА. Елажжи кротцкш: ако тш нлсл-кдатх зел !л1«. Еллжени алчбфТи и жджд8фш пракдм : ако т'ш насмтатсл. Ела = ж(ни лшлостнвш: ако тТи полшлокани в 8 д !5 тх. Еллжжи чистТи с{рдцел!х: акцј тТи Еога оуз= (1атх. Елажени лшротворцм: акш тТи скшовс вожТн нарекбтсл. Елажбни изгнани правдм ради: /?>ки> т"к\х естк царствп невесное. Ела= ;кени есте, егда поносатх кал^х и ижден8тх и рек^тх ксдкх золх глаголх, на вм лж8фе, лине ради. РадВитесд и весмитбСА, акиј л^зда каша лшога на невсск^х (Мат. У. 3 —12.) Ето правога пута правоме блаженству! И св. црква ради поуке наше напомиње нам и обраћа нам пажњу на ове узвишене изреке Христове свагда на литургији пре малога входа, пре него што ће се први пут царске двори отворити. Св. црква учи нас, да су уништене последице греха, да је блаженство за нас поново приступачно ради заслуга Сина Божјега, и да између верних достнжу блаженство они, који га, силно траже, који га насилу узимају, (Мат. XI. 12.) а врше заиоведи, ко.је је Христос дао као руководство свима вернима у девет изрека о блаженству. Слово Божје и св. оци казују нам прави смисао тих изрека Господњих. Сам Христос дао нам је највиши образац наравствене делатности, Његови божанствени ученици и многобројни лик светитеља Божјих самим делом, својим нримером, својим животом и подвизима својима уче нас, како смо дужни испуњавати заповеди Христа о блаженству. * 1. Прва зстовед о блаженству. Плажлш ницни д8\'0/И&: Аки> т^х естк царстки шкесное — благо сиромашнима дцхом: јер је њихово царсшво небеско, — то је нрва истина, коју је изрекао Спаситељ на гори „блаженстава", то је први пут блаженству. За иостигнуће блаженства пре свега ми смо дужни

бити сиромашнима духом. Ко се по учењу Господњем назива сиромашним духом? Шта је то духовна сиротиња? Да би боље појмнли, шта значи —- бити сиромашним духом, да би јасније представили себи образац духовне сиротиње, обратимо се јасноме и за свакога појмљивоме обрасцу сиротиње телесне. Како већ и сам назив показује — сиромах (нифш) је онај, који нема ничега свога, који се задокољава са малим и ништавим, што добије иомоћу милосрђа, другога. Нема у сиромаха ни залогаја хлеба, да утоли глад своју, ни пића. да утоли жеђ своју; нема у њега ни одеће, која би га чувала од хладноће и непогоде, ни крова, где би главу своју заклонио. Нико га не љуби, нико не обраћа на њега милостива иогледа,, нико га не удостојава ласкаве речи; напротив свако се туђи од њега, погледа га погледом пуним пребацивања и презирања ; обрати ли му се речју, та је реч пуна прекора и негодовања. И често такав сиромах бољи је пред Богом осим свију других; но слично јеванђеоскоме сиромаху Лазару, — он је овде на зем.љи свакоме као нечисто и тек после смрти удостојава се чиста душа његова, да ју приме анђели на руке своје и однесу у рајске станоре. (Дук. XVI. 20—21.). . . . Ето свакому познатога обрасца телесне сиротиње. Применимо сада црте тога обрасца на духовну сиротињу. Духом је сиромах онај, који заиста искрено и срдачно признаје себе духовним бедником, који мисли и зна, да нема ништа свога. Он је убеђен, да не само сво његово материјално благостање, него и свака добра мисао, свака лепа жеља, свако лепо дело, — зависи од милосрђа Божјег, од благодати Господа Христа. Сиромах духом сматра себе нижим, горим, грешнијим од других; не осуђује никога, него, вазда себе кори. Све своје имање сматра, даром Бжјим и усрдном благодарношћу обраћа се Даваоцу свију блага; признавајући себе грешним, недостојним, он у топлој молитви моли Бога, да му грехе његове опрости, иросвеги га и упути на нут истине, те чека од Њега једнога само помоћи и иомиловања у делу спасења. Такову духовну сиротињу св. Златоусти. Теофилакт Бугарски и други оци и учитељи црквени називају смиреномудрошћу и смерношћу. Ево каквим узвишеним цртама слика праву смерност св. Исак