Srpski sion

сион\

В р . "2.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Идеали невере. К. П. Поб'6доносцевт,. II. Нетолерантност спрам туђе вере и туђег мишљења није се још никад тако одлучно изражавала, као нгго се у наше време изражава, код радикалних проповедника и код учења, која одричу: код њих је она неумољива, строга, јетка, сједињена са злобом и ирезирањем. Ако загледамо у одношај тих нових учнтеља спрам вере, коју они не нризнају — то ће нам се он иоказати, можда, још страшнији од старе религијозне нетрпељивости, ко.ја је изазвала крвава гонења за веру. У последњем случају гонење се оснивало на безусловној вери у истину, која безусловно постојп. Када човек верује у извесну поставку, да она мора бити истина за све, да се на њој оснива безусловкн почетак живота и добро за све и свакога, као што мухамеданац веру.је у Коран, ио.јмљиво је, да такав човек сматра за своју дужност не само да јавно исповеда своје учење, већ у случају иотребе и да га насплно намеик! другима. Али када је реч, не о чему другом, већ о мишљењу, о претиоставци, на ма и највероватнијој за онога, који ју је пзвео, како да се схвати, да нроповедник његов не цризнаје, иа и себи и другима не допушта не само противно мишљење, но ни уговор, па ма и услован и привремен, с противним мишљењем? Међутим, такав страстан одношај своме мишљењу пли мишљењу своје школе чини саставни део свих учења, која одричу. Одбацујући, као нешто што није било и што не постоји, сву пређашњу историју духовног развића у човештву, не признавајући никаквом старом веровању и духовном стању — права на самосталан опстанак, нису се задржавали ни пред једном светињом личног веровања, што се садржи у души човековој, — они траже за себе слободан улаз у сваку душу и свуда хоће да удоме своју т. з. истину. Го се код њих зове верност својим убеђењима. Један од нреставника учења Канта и позитивиста (Јо1т Мог]еу Оп Сотргопизе) вели нпр. у својој књизи, да је прва дужност свакога човека у одношају сирам самог себе и човештва — решити у

души својој питање : да- ли верује или не верује у биће Вога? Затим, ако претиоставимо, да је он дошао до убеђења, да вера у Бога није ништа друго, већ слепа и безумна сујевера, — најсветија му је дужноет, да се увлачи с тим убеђењем у сваку душу, да се користи сваким случајем и сваком приликом, да предаје то своје убеђење — пре свега својим рођацима и ближњима, а затим, ако се може, да га проведе и у масу — свуда да га нроноведа и безусловно одбацује сваки појав и облик посебног и друштвеног бића, у којима се јавно или тајно изражава вера, противна том убеђењу. . . Такав начпн радености — шта, би друго могао бити, до страшно насиље над туђом савести, а у име чега,? У име само свог лпчног мишљења! Не виде и не чују ни л^убав, нн веру у том бездану самољубља! А без љубави и вере нема истине. Каква разлика — међу овим учењем и учењем старог, истинитог учитеља. Колико је вере и љубави, колико дубоког познавања човечје душе у апостолским речима Коринћанима о том, како треба да се цени савест човечја. Он зна, шта је истина, али и с том истином духовног знања како опрезно, вели он, треба пристудаш души човечјој. Главна сгвар лежи у томе, да би душа цримила и обгрлила нову за њу истину у духу искрепости и иравде, без борбе са собом, управо потпуном вером. Све, што није од вере — грех је. II апостол учи силне, учене, да штеде савест слабије браће своје и у самој сујевери, док душа не сазре да може нримити истине потпуном вером. Ви знате, — вели он, — да нас храна неће довести пред Бога: ако једемо — не добијемо, не једемо ли — не губимо Ви знате, да је идол — ништа, да лажан Бог у опће непостоји, те стога мирном савешћу куиујте с трга и једите месо, што је било принето на жртву идолу. Али не знају сви то: има слабих, којн можда имају идолску савесш, за које је идол још — нешто, пгго поетоји, страшно и зло: кад они једу таково месо ; то значи да приносе жртву идолу, а када виде, да га ви једете њихова слаба савест саблазниће се т. ј. посумњаће у предмет вере. И тако, да не би саблазњавали брата, коме је савест слаба, боље је никад не јести меса. Ацостол — нроповедник слободе хришћанске, која исходи из