Srpski sion

В р . 4 , СРПСКИ

излаже, да само што већу мржњу против „Браниковаца код народа изазове". (И ако је тај чланак г. барона потекао без икакве нартајеке везе буди са „Браником" или са „Браниковцима", као што рече г. барон!) 2. да „Застава" г. барону чита „ уљудне лекције и сумњичења и опадања; и да се у својој назови-критици о писању и раду г. барона, „послужила тако ниским, за један иоле угледан (?!) политички лист недостојним и уираво одвратним начином писања"; 3. да г. барон не налази за вредно, да се с њоме (тамо „Заставом") у даљу стварну и озбиљну полемику поближе упушта, а то тим мање; иошто из целога њезинога досадањега поступка у тој ствари г одбране автономије а јасно •произлази, . да она у просуђивању свега, што у нашој народџој ствари бива, само ли своје иартајске интересе пред очима има, без обзира, да ли %е због такове једностраности оишта народна ствар триети или не." Тако г. барон Живковић — „Застави"! Без обзира, да ли ће се Задарски „Српски Глас" и на г. барона ополчити, ради овако љубазне „буквице" и „аристократске" сведоџбе, издане његову и његовима идеалима; без обзира, што се таква истинита сведоџба нашем радикалству и радикалима може донекле у заслугу приписати и „Бранику", јер јој је уступио своје ступце, — ми ту сведоџбу бележимо из ових узрока: Јер смо такву сведоџбу, не једаред, и сами издали, не само радикалима него и „Бранику"; Јер и ова сведоџба г. барона доказује, да господа око „Браника" (са г. бароном изван али ипак у „Бранику") само онда умеју истину скресати радикалима, кад ови и ту господу не поштеде својим „бон тоном", својом „родољубивом" простом грдњом, и „ли својим партајским интересима", те кад блистателно „ја" и те госиоде у питање дође, Да, та се господа само онда жесте и у огорчење иадају, кад осете трулеж пред својим прагом. Иначе су та господа, ако и изван „Браника", блажено мирна и смешкава на радикале и на свакога, ко год, на ма како „простој својој грдњи и руглу и мржњи излагао, и ма каквим сумњичењем и опадањем, ниским, недостојним и унраво одвратним писањем, ради својих партајских интереса, без обзира да ли ће због свега тога општа народна ствар трнети пли не",

СИОН. и С тр . 59.

насрће — нећемо да кажемо, као што кача „Браник" „кочијашки" — на све умереније елементе у нашем народу, на Јерархију и најбоље људе, који су, у интересу онште ствари, са Јерархијом. Зар зато, јер и та господа умеју и хоће не једаред тако да раде, тако да пишу и по кадкад да насрну •— из партајских интереса и лпчнога антагонизма на свакога. ко није с њима унутри, или бар с поља -— као н. пр. г. барон Живковић? Тако чинећи пак, та господа заборављају, да тиме култивишу у нашем народу онај елеменат, с којим ни они, као ни ми, не можемо у таквом „родољубљу" конкурисати, нити таквим „ниским недостојним и управо одвратним" оружјем односити „победе" пред Форумом онаквога „гласа народа", какав се блеском тога оружја сугестује и магнетизмом његовим хипнотише у маси. Дај Боже здравља, дочекаћемо ми још и горе искуство господе око и изван „Браника"; још и жешћих њихових сведоџаба о томе елементу, само ако се та госнода наскоро не тргну и не увиде, да нам се нротив таквога елемента ваља заједнички одупрети у интересу опште ствари, јавнога и друштвенога морала. Али и крај ових сведоџаба, које већ имамо, како од либерала за радикале, тако и од радикала за либерале, наша је савест мирна, да смо истини и оиштој ствари служили, кад год смо досад своје мишлење исказивали и о једнима и о другима. Забележили смо сведоџбу г. барона — као један доказ томе. — и$. Аоу(а 'Г/јаоб. Читајући часоиис за класичну Филологију, који носи наслов „Кеие ЈаћгМсћег *иг сЈав Иаз818сће АИегШт II Јаћг°-ап§- 1899. III и. IV Вапс1ез 1. НеД нашао сам у заним.љивом чланку „Меиев^ев аи8 Охугћупсћов (Ап81;охеиоз, А1ктап(?) баррћо) \ т оп Епе<Мсћ В1аз8 на стр. 31. ове речи : 6ел\'аћ1[ луигс1е сИезег ОН ('ОдЈрбуум-/ теб/ас — данас жалосно село Већпебећ — 120 енгл. миља јужно од Капра) 1иг (11 е Аиздгаћип§'еп шИ ћезопДегег Виск81сМ аи!' сИе ги ептаг1;еп(1еп сћпвШсћеп АИегШтег, ~и-е1сће Новпипоаисћ с1игсћ (1еп БЧтс! с!ег газсћ ђегићтк ^е\уогс1еиеп Хоуса Т тјсго О егИШ! -п -игЛе." 11е само класичан филолог него и теолог и сваки образован човек када наиђе на овакову знаменитост и новину, без сумње ће потражити у светској књижевности, ие би ли могао штогод