Srpski sion

Врој 4.

титу имали само још додати и V. захтев, а тај је: Нека се законом ујемчи, према броју и порезној снази православнога српскога становништва краљевина Хрватске и Славони'е, саразмерна припомоћ православној сриској дркви и просветним цељима српскога иравославнога народа у тим краљевинама. (Председник Краљ. Српоке Академије.) Указом Краља Србије од 11. јануара т. г., потпнсаним у Нишу, именован је нредседником Краљевске Српске Академије бившн регент, писац књига: Спољни одпошаји Србпје, Дипломатска псторија и т д., целоме Српству познатп г. Јован РистиЛ. (Избор свештеника.) Црквена скупштипа у Ст. Стапару изабрала је једногласно, 3. (15.) јануара ог., за своје свешенике, досадање администраторе тамошњпх нарохија јере.је: Милисава ПотговиНа и Бранислава Лоштића. (Г. Стеван В. Попови^) држао је дана 12. (24.) о. г. у прорачунској седнпцн земаљскога сабора у Загребу говор, који је учпнио велики утисак у сабору н изван сабора. Г. Поповнћ је рекао многу једру н нзнео је нред сабор многу "чињенпцу, о којој је требао баш православни Србин да подигне реч. Простор листа нам неда, да одмах саопштимо нека места из тога п патриотичнога п родољубивога краснога говора. Учннићемо то чим узмогнемо. Мисли, које је развијао говорнпк, нису тренутнога значаја, а и прпговорп, које је чпнио од трајне су вредности и важности. (Бизије г. барона ЖивковиЈа.) Некадањи најреалнпји полптпчар п родољуб, којп је све стварн гледао онаке какве јесу, а не какве би требале да буду, постао је, у својој заслуженој мировпни, од дуга времена већ и — внзијонар. Тако само можемо разјаснпти н његову визију од 12. (24.) јан. о. г., којој се прпчпнпло, да је у комуникеу званичнога дела у 2. броју овога листа неко сакаћење министарског отписа. Је ли нас г. барон мислио том својом најновкјом визпјом оптужпти г. минпстру пли српскоме народу, то су његови скривени мотивн, које немамо воље испитпвати, после познатих многпх других већ мотива његове лпчне политике. Али кад он своју визију нмпутује н некоме незнању, некој хотимичности, неком вишем налогу и чему све нс, онда нас доводи у нскушење, да основано и оправдано, а не као он у 2. броју „Бранпка", из неке пакостн, поведемо реч о некој „плиткој и уираво безумној глави" и „непромишљености", која га је навела, да и он, у своје баронске руке, узме прљаво перо. Но „с обзпром на његову староет, која је већ сама по себп

слабост", као што он за своју признаје, — опростићемо му. А казаћемо само а(1 гет. „Српски Сион" у своме 2. броју није донео допис преузв. г. мпнистрапредседннка, упућен на Његову Светост преузв. г. патријарха, неге само комунике о одбијању посланпчке молбенпце, у којем је изрично казано, да је допис г. минпстра „образложенога садржаја", но се образложење ни једном речи није приводило. Ег§'0, нпје се ни могло сакатити. Цео допис није се ни могао публиковати за сада, јер је он упућен Љеговој Светости 7,-ао председнику сабора, те се као такав не може публиковати пре, него што се сабору ке саопштп. То тек г. барон није требао заборавити. А да се доппс могао, он би се и публиковао, јер другога разлога непубликовању није било, као што ни сакаћењу доппса не би било разлога, баш са гледишта онога интереса, којем тобожње сакаћење г. барон, било из незнања плп хотимице — али „свакако .је жалосно" ва њега — пмпутира. Ми смо га, ето, ирештампалп чим га је г. барон публиковао. И чега да се ми бојпмо у томе образложењу мпнпстрова пнтпмата? Кад би се радовалп бруки п тоталном неуспеху наших 59 посланика, мп би га баш нмали разлога не једаред публиковати, него у сваком броју доносити најкруннијп слови, јер у њему је пајвећн моралнн шамар како за осталих 58, тако и за г. барона, као првога потписивача препонпзне молбенпце. Да га нпје морао, не би га баш г. барон публиковао. Али, кад је већ публикован у свима главнпм органима нашпх натражњачких опозиција, са целом попратнпцом г. барона, а без пкакве њихове исправке и без пкаквих стварних реагирања на мотивацпју односног интпмата, онда је то, г. бароне, „свакако жалосно" за уредништва дотпчних лпстова, а за вае не мање, који сте их и тиме натоцнљали. Пзволите нрочптати и наш члан&к о томе. (| Протојереј 1ор^е Петрови^) правп члан српско-православне АЕМ. конзисторије Дабро-босанске, преминуо је 24. децембра 1898., у 44. години својој, а у 15-ој свештеничке службе, коју је примио после петогодпшњег учатељевања. Честитп покојник је био одлпчан свештенпк, вредан раденпк увек. Впо је 7 година, уредником „Источника". Од године 1893 , поред свих осталих послова уређивао је п календарски део калепдара „Бошњака". „Источнпк" . доносн опшпран животоппс покојнпков п достојан некролог. Вечан му спомен и лака земља! (| Јереј Јован Хуриши^.) парох у Навловцп п посланик на народно-црквеном сабору среза Даљ-