Srpski sion

Год. IX.

Број 7. • •?

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРПСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛгОСПДВНЕ ИИТРОПОПИ1Е КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. власник: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован Јеремић.

У Ср. Карловцима у недељу 14. фебруара 1899.

ЗВАНИЧНИ ДЕО. Решењем нравославне српске Архидијецезалне Конзисторије ностављени су: јереј Јован ЛатинкпН администратором парохије у Павловцима; јеромонах манастира Крушедола Г аврило Зарић привременим администратором нарохије у Манђелосу; свршени богослов Јован Бута администратором парохије у Бачинцима; јереј Никола Поповић личним иомоћником иароху у Добановцима јереју Живоину Тошићу; јеромонах о. Арсеније Јеремић личпим помоћником пароху у Сурдуку јереју Илији Јанковићу. НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Заповеди о девет јеванђеоеких блаженетава. П. М. Бородин. С руеког прсвео: Дим. Витковић. (Наставак). 3. ТреИа заповед о блажепству. Влажжп кротцкж, тТн ндсл'кдАтх з< Л1/НО — благо крошкима, јер Ле шакови

наследити землу — ето још новога пута блаженству. Ко хоће, да буде блаженим, тај је дужан бити кротким. Когалаааваг^Чтте^т кротким? Шта_је потреЗно чинити, да би постигли блаженство, обећано кроткима? Кротост је тихо расиоложење духа, у коме се човек никада не раздражује и не ропта нп на Бога, нптн та људе. Ово прекрасно душевно, својство које уподобљава човека анђелима, нриродна је писледица сазнања своје грешности и драгоцени плод скрушености и оплакивања греха. Права срдачна туга, особито ако она изазива плач код ожалошћеног човека, ако ју прате топле молнтвене сузе, нроизводи у срцу људском мир и тишину и чини га нераздражљивим. незлобивим (питомим) кротким. Душа наша — непрестано се напајајући и хра нећи сузама, и угашујући сав свој раздражљиви део, — говори преп. Симеон, нови богослов, — постаје кротком и савршено неподложном гневу", Кротост долази некада и од природних узрока: од слабога карактера и од кукавичлука, од унутрашњег спокојства и хладноће душевне од безосећајности и навике гледати на све равнодушно. Но о таковој кротостн не говори Хрнстос, такова кротост не водп блаженству. У