Srpski sion

„СРПСКИ СИОВ."

1'..- 8

Па како се при склапању старога завета, старога уговора човека са Богом од стране човека тражило и захтевало „поштење и владање 110 вољи Божјој," или краће „правда", односно „вера", која се „ирииала у правду"; и како је Бог учинио завет не само са Аврамом, него н са будућнм семеном његовим : то је јасно. да је семе Аврамово ту „правду" дало, ту „веру" заеведочпло још у — Авраму. Јер кад тако не би било: онда би се код семена Аврамова морпло чекати код сваког члана дотле, док дотични члан не дође до нужна узраста, и толико развијена разума, да може схватити и појмити, шта се од њега иште и тражи „вера", која се прима, „у правду" — те да може н обећати, да ће чинити и вршити оно, што се од њега жели и захтева, т. ј. да %е „бичи поштен и живети по вољи Божјој." Међутпм тако не само да није било. него •гако није ни смело бити; јер је сам Бог наредио, да с« свако мушко дете онда, када му буде дОсам дана" има обрезати, има нримити на себе знак завета Божја, другим речима има ноложити завет. Зашто се семе Аврамово имало обрезати још у раном детињству, већ од осам дана ? За то зар, што се као одрасло обрезивати није могло? Но кад се могао обрезати Аврам онда, када му је било „деведесет и девет година" (17., 24.) зашто да се касније нису могла обрезивати деца у времену од 10 до 12 година, или као што се обрезао Исмајило онда, када му је било „тринаест година?" (25.) — За што се семе Аврамово још у раном детињству, већ од осам дана обрезивати морало, казују нам и сведоче речи Божје: „а необрезано мушко да се истреби из народа свога"; деца се, дакле, обрезивала за то,'да би живети смела, да би се спасти могла. Како је „закон имао сен добара, која ће доћи" (Јевр. 10., 1.); како је, дакле, стари завет био сенка новога завета; а како је нови завет био нови уговор Бога са људима: то је јасно, да су и људи новога завета морали имати и носити на себи знак новога завета, новога уговора Бога са људпма; а та.ј знак је — св. тајна крштења. Св. наша прав. црква с.пуним правом види и гледа у старозаветном обрезању — сенку и слику св. тајне крштења. Па као што се знак старога завета, старога уговора Бога са људима пмао — тако да рекнемо — ударити,

урезивати на сваком члану цркве старозаветне још у добу раног детињства, већ од осам дана живота: исто таком чланови цркве Христове могли еу, унраво морали су примити на себн знак новога завета, новога уговора Бога са љздама. Но се овде мора приметити и додати да је нови завет и у овоме, као и у свему другоме био шири и пространији од старога завета. Док су у старозав. цркви знак старога завета, старога уговора Бога са људима, имали и могли имати само мушки чланови; дотле је у цркви Христовој Јстановљен и заведен знак, који су могли имати и на себе примити сви чланови без разлике спола, дакле и мушки и женски чланови. Кад би назарени били људи увиђавни ми би могли овде стати, са овим завршити; јер кад су у старом завету не само могла, нег<> и морала и малена деца имати и носити на себи знак старога завета, обрезање, што је мање и незнатније: зашто да онда у цркви Христовој нису могла и морала баш и малена деца имати и примати знак новога завета, св крштење, које је од обрезања више и важније, а за сиасење нужније? Но иознавајући наше „верне", наше нн* зарене; и знајући, колико су онн унорни и тврдоглази; и колико увијају и извијају само да своје учење одбране, и да дечије крштењн признати не морају — поћи ћемо и даље,- ићи ћемо за њима и гонићемо их и даље, док им не одузмемо и носледње стопе земљишта, на које би стати и задржати се могли. Разгова.рајући се са Никодимом рече Христос: „Заиста, заиста тн кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царства Божјега." А кад је Никодим, — разумевајући криво ове речи Христове и узимајући „рођење" у правом и сгрогом смислу — занитао: „како се може човек родити, кад је стар? еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?" — Христос му казује, какво се „рођење" има разумети иод „новим рођењем", те му рече: „Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом неће моћи у царство Божје." (Јов. 3., 3 —5 ) Ово место св. нисма, ове речи Христове јасно доказују и сведоче. да је „ново рођење", да је „рођење водом и Духом", да је св. крштење свакоме нужно, не само човеку, већ и детету. Јер Христос не прави никакове разлике,