Srpski sion
„СРПСКИ
СИОН."
бр. ii
При концу Ми вам шаљемо из дна душе Наш очински благослов на ваше благочестиве породице и на ваше нослове, и призивамо на све вас благодат и неизмјерну милост Божју 1 1899., Фебруара 15. У Христу Богу молитвеник Константин с. р. патрпјарах Цариградеки. Иилиник дерконски с. р.; Антим амасијски с. р.; Герасим писидијски с. р.; Константин родоскп с. р; Јеротеј визијски с. р.; Паршеније созуагатуполски с. р.; Јоаким ксантајски с. р.; Амвросије сконљански с, р.; ГервасиЈв халдијски с. р.; Калиник коски с. р.; Консшаншије козански с. р. ') Идентичне поеланице Његове Светоети послане су и Високопреоевештиној Господи Митрополитима: СераФиму Хердег.-Захумском и Глигорију Зворничко-Тузланском. Заповеди о девет јеванђеоеких блаженетава. П. М. Бородин. С руског превео: Дим. Витковић. (Наставак)-. 5. Пста заповсд о блаженству. Елаженн /иилостикТн, гак«) т'|'и полимокани к!>д8тж — благо милосшивима, јер Ке биши иомиловани — говори Христос. Ко хоће да буде блажен, ево му пуга блаженству: он је дужан бптн милостивим. Но ко су ти милостиви, о којима говори овде Господ? У чему се састоји подвиг милостивих? Бити милостивим значи — бити милосрдним према ближњима, значи — из љубави према њима не само жзлити им свако добро, него свагда и чинптп им добро у одношају с њима. Сама природа побуђује човека бити милосрдним према ближњима својим. С тим својством се ми рађамо, живимо и умпремо. Дубоко је оно усађено у нашу природу самим Богом, осећај милосрђа својствен је сваком од нас; он побуђује чак и дивљака, који је груб и неизображен, да саучествује са страдајућима. „Сви ми људи, пише св. Јован Златоусти, самом природом побуђујемо се на милосрђе, и нема у природи нашој ни једног тако доброг својства, као ово својство. Ннко није но нрироди лењ, нико по нриродн надут, нико по природи завидљив. Но милосрђе је ирирода усадила у све, иа и у грубога и жестокога. И шта има
ту чуднога, ако ми указујемо милосрђе људима? Ми и зверад милујемо. У такој великој мери је усађено у нама милосрђе. И ако смо ми видећи лавића донекле тронути, то куд и камо више треба да смо тронуги, видећи свога јединца. Погле колико је невољника, говоримо ми често, знајући, да је и то довољно, да побуди у нама милосрђе. 1 ) Ако је тако својс.твен нама по природп осећај милосрђа, то је тим већи преступ, ако ко заглушује у души својој нокрете тога осећаја. Но никоме не може и не мора бити тако својствен осећај милосрђа према ближњима, као нама Хрпшћанпма. Хришћанска вера непрестано проиоведа нам о бесконачном милосрђу Божјем према људима. Бог је снремни номоћнш; свима, који га нризивају у свако доба, на сваком месту; цндриЈтм еги> на кск^х д^кл^а еги) (Пс. 144, 9.) Нико није лишен дарова Његових; грешници и ирестунници Његовог светог закона, непријатељи Његови, имају у Њима удела, Он сопнце ско( с Т ајтх нд злуа и кплг Т а и дождита на пца кеднк1А и на непракеднмА (Мат. У. 45.) Он је отеца цндцотх и Богх ксак Т а оут^и (2. Кор. I. 3.) Милосрђе Божје, које се свагда јавља но целом свету, особито се открило у послању на земљу Богом Оцем јединороднога Сина свога ради спасења нашег од вечне погибељи, јасно се показало у оснивању на земљи цркве Христове, непрестано се показује роду хришћанском у делонању благодатних дарова св. Духа. Свако између Хришћана ненрестано осећа над собом велику и неизмерну милост Божју. Ако је, дакле, Господ милосрдан нрема свима људима и особито према нама Хришћанима, то нисмо ли дужни бити и ми милосрдни према ближњима својнм? Христос Сиаситељ показује на милоср!је Божје, као на највиши пример за наше милосрђе према блпжњима. КВ дитј . . . лжлосерди, Говори Он, гакожг и От (цх кашх н1екнк1и /иилосфдх 6стк . (Жук. У1. 36.) Сам Господ наш Исус Христос представља нам најсавршенији нример милосрђа. Цео земаљски живот Његов ирепун је д«ла милосрћа, милосрђа своопштег, највишег, најсавршенијег. Јеванђеоска историја не може ни да изброји сва дела Његове милости према страдајућим људима (Јов. XXI. 25.). Сво учење Његово пронигнуто је нреобилним духом милоср!)а. Милости х о| !'^> А НЕ ЖЈртвм (Мат. ХП. ') Св. Јов. Злат. Бес. на посл. Филин. бес. 4,